“Kada dobijem onaj auto, kad odem na ono putovanje, nađem muža ili privolim maloletnicu, možda će me to učiniti kompletnom osobom. Ne, takvo razmišljanje će vas učiniti kompletnim idiotom. To nesvesno verovanje vas tera da sreću tražite na dva mesta na kojima je nikada nećete pronaći: van sebe, i u budućnosti.
Želite li zadovoljstvo i harmoniju sa svetom, ili nemir i bol? Lagan izbor, zar ne? A, šta većina radi svaki dan? Problem u koji svako od nas upada glasi: “Meni treba nešto više”. Osećaj koji nas navodi na sanjarenje, “biću srećan jednom kad…” Onaj koji nas tera da se trudimo i borimo iz dana u dan jureći uvek nešto više, nadajući se da će nas baš ta iduća stvar ispuniti. A, upravo to gasi plamen svesnosti i guši pun 3D doživljaj života.
Sreću je moguće pronaći jedino ovde i sada, ona dolazi iznutra. Sklopite mir sa sobom i rešite se mentalnih navika traženja. Neke misli i treba da ostanu samo – misli. Sreća nije život pretvoren u seriju zadataka koji moraju biti obavljeni. To je agonija.
Jedan mudrac uživao je gledajući prirodu, kada je pored njega prošao muškarac koji je nosio na leđima težak tovar. Videlo se kako mu pod teretom podrhtavaju noge.
- “Zašto sam sebe osuđuješ na tako težak rad i stradanje?” – pitao je starac.
- “Mučim se da bi moja deca i unuci bili srećni” – odgovori onaj nesrećnik i nastavi: “Moj pradeda je sebe osudio na težak život i rad za dobro mog dede, deda za dobro mog oca, otac zbog mene, a ja ću se pomučiti zbog sreće svoje dece.”
- “Da li je neko u vašoj porodici bio srećan?” – zapitao je mudri starac.
- “Do sada nije, ali računam da će moja deca i unuci biti srećni!” – uzviknuo je sanjalački muškarac.
- “Nažalost, nepismen čovek ne može naučiti da čita, kao što krtica ne odgaja orla!” – uzdahnuo je mudrac – “Najpre moraš naučiti da ti sam budeš srećan i tek onda ćeš moći svoju decu naučiti sreći. To će im biti najdragoceniji poklon od tebe”, objasnio je starac.
