Povežite se sa nama

intervju.rs

Nikola Malović: Ja, Odisej

Kolumne

Nikola Malović: Ja, Odisej

Nikola Malović: Ja, Odisej

Omiljeni mi je grčki mit onaj o Odiseju.

I prije negoli na sebe navučem bijes čitalačke množine stavovima kontra putovanja – priznaću da me mit o Odiseju determiniše itekako. Ako sam, dakle, dijelom Odisej i sam, kako bilo šta mogu kazivati kontra putovanja?

Mogu, jer je Odisej poznatiji po lutanjima od druge njegove prave suštine: da rodnu Itaku – ne napušta. Odisejem sve vrijeme vladaju dvije oprečne sile: centrifugalna, po kojoj je poznat, i centripetalna, po kojoj je apsolutno nepoznat.

Uzdignemo li fokus, i zanemarimo li finanijski i/ili bezbjedonosni motiv za seobe naroda u našem vijeku – opažamo gdje se nikad veći procenat ljudi nije premiještao iz svoje, eda bi vidio druge kakve luke.

Iz mora srpskih pisaca koji su se nagledali svijeta, koga da izdvojim…? Hajde… Kapora. On u knjizi „Skitam i pričam“ kaže: „Nikome život nije toliko dug da bi mogao dva puta doći na mesto gde mu je nekada bilo lepo“. Hoće Kapor da kaže: Lijepih je mjesta hiperinflatorno mnogo. Ali pazimo…

Ako uzmemo da putujemo po svijetu posla radi, ne izlažemo li se opasnosti po dušu. Svašta u razgovoru možemo da naučimo od biznis partnera, no da li potpisom podno ugovora mi realno isisavamo krv iz nekih grupa, naroda, ili možda hitamo da naudimo majci prirodi, koja nam je deboto zajednička?

Jedno od 7 zalivskih ostrva (Foto: N. M.)

Ukoliko pak uzmemo da po svijetu putujemo gušta radi, ne izlažemo li se opasnosti da izgubimo sami sebe u mnoštvu oprečnih geografija, mentaliteta, gastronomija, seksualnosti, ideologija i religija…? Ne kaže li Vladimir Pištalo, dobitnik Ninove nagrade, da Aleksandar Veliki, stigav do Indije, nije više bio Helen? Pokupio je usput sva saznanja koja draže čula, sve djevojke, dječake, i religije, postao je smoothie emperor.

Kao čovjek koji je genima predaka od 17. vijeka plovio i poput Odiseja se vraćao u Boku Kotorsku – zvanično jedan od najljepših zaliva na svijetu – dajem tvrdu vjeru kako je turizam pokvario sve čega se dotakao. Neprestano dislociravanje mahom onih koji nisu izbjeglice, poremetilo je globalnu ravnotežu.

Tokom sezona godišnjih odmora, i praznika poput Božića ili Uskrsa, kada se u našoj civilizaciji ne bi trebalo putovati uopšte, zapljusnuti smo cunamijem fotografija M. Markovića u fensi društvu, J. Jankovića oko stola s gustoznim delicijama, te P. Petrovića s tajlandskim ribama svih polova.

Putovanja su bila i ostala skupa. Deset dana u grčkom kakvom sutomoru za 100 evra ipak cijede siromaha time što će na obali potrošiti triput više. Ko ima toliko novaca da pohodi London, Pariz, Barselonu, Firencu, Atinu, o svom very trošku… steći će tokom putovanja iskustvo, i ono će ga obogatiti spoznajama o kojima će pričati prijateljima i potomstvu, no tek izabrani imaju novaca da obiđu svijet a da ne budu turisti iz Dučićeve definicije: koji niti vide u što gledaju, niti čuju što im se kazuje.

Bokelj sam since MDCXCIV a još nogom nisam stigao da kročim na najveće zalivsko ostrvo?! Niti sam bio u Gornjem Stolivu, urbanom medaljonu sa zvonikom na kome je sat. Putovati se može i po kori od oraha. Ono što sam spoznao proučavajući otrovni fenomen turizma svodi se na definiciju: ukoliko si toliko lijep ili po nečem poseban da tebi dolaze – imaćeš iskustvo ako ne jednako, a ono slično ljudima koji intenzivno putuju. Upoznaćeš i crne i bijele i žute, i avanturiste, i umjetnike, i zaljubljene, i oneobičene…

Da Odisej nije makao s Itake, opet bi zaradio mit. Jer u vremenu kad svi lete –  jedini koji stoji zadovoljan što je na svom, zaslužuje respekt onih koji tu nisu domaći a ipak dolaze. Nije li tako? – po meni je pitalica dostojna mita o Odiseju.

NEDELJNIK.RS

Nastavi da čitaš
Ostavi komentar

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Više u Kolumne

Najčitanije na intervju.rs

Facebook

Tagovi

Na Vrh