Piše: Anita Žugec
Poverenje je verovanje da život uvek brine o vama, da ste deo veće sile koja stvara svetove. Da niste sami, niste odvojeni od ljubavi, života, sreće. Kada imate takvu nameru onda to i jest tako jer ste vi kreator vašeg života. Život postaje lepši, lakši jer niste opterećeni brigama, strahovima i kontrolama.
Kontrole imamo svi, samo je pitanje do koje mere kontrolišemo sebe, ljude oko sebe, situacije i ishode; da li smo takozvani “kontrol frikovi” u potpunom grču ili smo ležerne spontane osobe. U svakom slučaju, kontrola je zapravo nepoverenje u život, u tok, u sebe kao kreatora vlastitog života. Nepoverenje uzrokuje potrebe za upravljanjem na način da žurimo, nervoziramo, plašimo se, kočimo kada ne treba, brinemo kakva će biti budućnost i slično.
Zbog toga smo energetski usmereni ili unazad ili unapred, dok sadašnji trenutak u kome leži sva naša moć ostaje – isprazan. Samo akcija koja je napravljena u pravom trenutku s pravom energijom ima maksimalan učinak, a da bismo ga prepoznali treba se opustiti i uvek delom svoje svesnosti biti promatrač, biti tu i sada. Treba dozvoliti da se stvari same odvijaju i da se situacije same slažu.
Postoje toliki fenomenalni primeri puštanja kontrole, odustajanja od akcije i truda koja je bila preterano silovita i grčevita. Na primer: žena silno želi dete i ne može zatrudneti, u trenutku kada pusti neka bude kako bude – ona zatrudni. Dakle, verovanje u činjenicu da nećemo propasti ako pustimo, ako bude kako bude i to će biti dobro, donosi oslobođenje zakočene kontrolirane energije i želje se konačno manifestuju.
Kada ne znate kuda i kako, kada ishod nije povoljan, nemojte siliti akcijom već stanite, opustite se udahom i izdahom i dajte nameru poverenja u život. Setite se: u redu je, još ne vidim izlaz, nema rešenja trenutno samo zato što se život u svakom trenutku slaže za moje najviše dobro. Ja verujem životu i znam da će se složiti, otvoriti nova životna realnost. Tako kako verujete, tako i jeste, tako će i biti.
Znajte da je puno puta mudrost u mirovanju, disanju i jasnoj nameri stvaranja nove lepše realnosti. Naš um doslovno sili na delovanje kada se zaplete u “biti ili ne biti, levo ili desno.” Um se fiksira i daje preveliku važnost određenoj temi jer je um analitika koja obrađuje postojeće podatake. U određenom trenutku, ono što vidi, to procenjuje. Često ispada da se vrtite kao pas loveći svoj rep, u krug, bez izlaza, vrte se misli, troše energiju, a vi tapkate u mestu kao ukopani, iscrpljeni. Ništa se ne rešava. Svesnost je izaći iz matrice i videti širu sliku.
Upotrebite viši um, snagu kreatora. Moć mirovanja, opuštanja, skupljanja znanja i energije. Sveža perspektiva je biti kreator i pričekati pravi trenutak s novim okolnostima. Dolazi ono što do sada nije bilo vidljivo. Eto to je navika, setiti se: “Kreiram novo.” Imam poverenje, ja mogu, ja znam i ono što sada još ne vidim. Svakim mojim korakom staza je tu. Vođen / vođena sam.
Izvor/intervju.rs
