Povežite se sa nama

intervju.rs

Srbija: U 2020. umrlo NAJVIŠE LJUDI od Drugog svetskog rata

Foto / Beta

Srbija

Srbija: U 2020. umrlo NAJVIŠE LJUDI od Drugog svetskog rata

Ove godine razlika između broja umrlih i živorođenih u Srbiji mogla da premaši 60.000, izjavio je demograf Goran Penev.

Penev je rekao da ukoliko bi se ostvarila predviđanja o daljem povećanju mortaliteta uz istovremeno smanjenje nataliteta, realno je očekivati da u 2021. godini negativan prirodni priraštaj ponovo dostigne rekordan nivo.

Tokom 2020. godine u Srbiji je, prema zvaničnim podacima, broj umrlih je za 53.261 veći od broja rođenih. Umrlo je 114.954 osoba, a bile su 61.693 živorođene bebe. U odnosu na 2019. godinu, broj umrlih je prošle godine povećan za 13,9 odsto, a broj rođenih je manji za 2,8 odsto.

Početkom marta navršava se godinu dana od kada je u Srbiji zvanično registrovan prvi slučaj zaražavanja kovidom19. Od tada je broj zaraženih dostigao je 450.000, a broj umrlih 4.400.

Demografske posledice već vidljive

Demograf Penev kaže da je nakon godinu dana, potpuno očigledno da je daleko kraj epidemije, pa je još rano za “kompleksno” sagledavanje efekata kovida19 na stanovništvo Srbije.

“Ipak, mnoge demografske posledice su i sada vrlo vidljive, i ne mogu se svesti samo na kretanje mortaliteta i morbiditeta, već i na fertilitet, migracije, pa samim tim i promene ukupnog stanovništva zemlje”, rekao je Penev.

Naveo je da je u Srbiji, prema zvaničnim podacima, do 25. februara 2021. od kovida19 umrlo 4.400 lica.

U periodu mart 2020. – januar 2021, broj smrtnih slučajeva od kovida19 iznosio je tačno 4.000, ili 3,7 odsto ukupnog broja umrlih u istom razdoblju.

“Ukupna smrtnost je sa gotovo 110.000 umrlih, za 16.300 ili za 18 odsto veća nego u razdoblju mart 2019. – januar 2020. Ako se posmatra cela 2020. godina, broj umrlih je iznosio 115.000, što je najveći godišnji broj preminulih od završetka Drugog svetskog rata“, istakao je demograf.

Penev naglašava da je došlo do naglog povećanja ukupnog broja umrlih u poslednja tri meseca (novembar 2020. – januar 2021), za 51 odsto u odnosu na isti period pre 12 meseci (novembar 2019. – januar 2020).

“Povećanje smrtnosti bilo je najveće u decembru prošle godine. U tom mesecu je umrlo više od 17.000 lica, što je za 97 odsto više nego u istom mesecu prethodne godine, i ujedno predstavlja apsolutno najveći mesečni broj umrlih u poslednjih 70 godina. Nažalost, značajno povećenje smrtnosti, nastavljeno je i u januaru ove godine”, rekao je Penev.

Povećanje broja umrlih prvenstveno od ostalih uzroka

Ocenio je da se povećanje broja umrlih za više od 20.000 ne odnosi samo na obolele od kovida19, već prvenstveno na umrle od ostalih uzroka.

“Fokusiranost sistema javnog zdravlja na borbu sa epidemijom, manjak lekara i ostalog medicinskog osoblja koja bi se bavila lečenjem nekovid pacijenata, odlaganje operacija i redovnih terapija ostalih obolelih lica, a prvenstveno hroničnih bolesnika, samo su neki od razloga što je 2020. godine u Srbiji došlo do velikog povećanja ukupnog broja umrlih”, objasnio je Penev.

Vrlo je verovatno da će indirektne posledice epidemije kovida19, dodao je demograf, uticati na pogoršanje zdravstvenog stanja celokupnog stanovništva i izazvati nastavak trenda povećanja broja umrlih i u 2021. godini.

“Raspoloživi podaci o natalitetu upotpunjuju nepovoljnu sliku o prirodnom kretanju stanovništva Srbije u 2020 godini. Sa ukupno 61.700 živorođenja, ona se izdvaja kao godina s najmanjim godišnjim brojem živorođene dece u poslednjih 120 godina, tj. od daleke 1900. godine”, rekao je Penev.

Broj rođenih sve manji u 2021.

S obzirom da se samo za decu rođenu u novembru i decembru može reći da su začeta u doba korone, Penev smatra da će rađanja u 2021. godini biti još malobrojnija, možda čak i ispod 60.000.

“Na osnovanost takve pretpostavke upućuje i podatak da je u januaru rođeno svega 4.550 dece, ili za 12 odsto manje nego godinu dana ranije”, rekao je demograf.

Na pitanje Bete šta su, osim pandemije kovida19, razlozi za sve veći negativan prirodni priraštaj, Penev je naveo nepovoljnije ekonomske prilike u zemlji, povećanu opštu neizvesnost izazvanu pandemijom, smanjene mogućnosti države da u potpunosti ostvari mere predviđene postojećom strategijom podsticanja rađanja.

“Ne treba zanemariti ni uticaj koji će svakako imati drastično smanjenje broja sklopljenih brakova u 2020. godini”, zaključio je Penev.

Izvor: beta.rs

Ostavi komentar

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Više u Srbija

Na Vrh