Intervju
Siniša Mali: Biće novca za veće plate i penzije
Piše: Daniela KRASIĆ
Verujem da će nam rezultati u drugoj polovini godine to i omogućiti, naglasio je ministar finansija za novosti.rs
Prerano je da govorimo o tačnim procentima za povećanje plata i penzija, ali verujemo da će rezultati koji nam stižu u drugoj polovini godine biti dobri, te da će biti fiskalnog prostora za takva izdvajanja. Obećali smo da će svaki višak u državnoj kasi značiti i veće plate i penzije. U prva četiri meseca ove godine imali smo suficit u iznosu od 5,5 milijardi dinara, tako da očekujemo da će se taj dobar trend i nastaviti. To neće biti malo povećanje i verujem da će građani biti zadovoljni.
To u razgovoru za „Novosti“ ističe Siniša Mali, ministar finansija, koji je prethodnih dana intenzivno pregovarao sa misijom MMF u našoj zemlji.
Jeste li MMF predložili formulu za buduću indeksaciju penzija? Po kojoj stopi će se od iduće godine usklađivati primanja penzionera?
– Razmatramo nekoliko opcija, ali smo trenutno najbliži tzv. švajcarskom modelu, koji rast penzija veže za rast plata i stepen inflacije. Na stolu su i drugi modeli, tako da još nije doneta konačna odluka. Želimo da napravimo pravi odnos između rasta plata i rasta penzija, koji će da bude realan i održiv, a u interesu naših najstarijih sugrađana.
Koliko je realna procena Svetske banke da privredni rast Srbije može da bude i sedam odsto godišnje?
Foto/Kurir.rs/Marina Lopičić
– Ovakve procene relevantnih međunarodnih institucija su potvrda da smo uspešno sproveli mere konsolidacije, a nakon toga i napravili osnovu za dinamičan privredni rast. Smanjenjem deficita i javnog duga, prepolovljenom nezaposlenošću, niskom i stabilnom inflacijom, poboljšanim kreditnim rejtingom zemlje i unapređenom investicionom pozicijom otklonjene su barijere rasta BDP. Kroz priliv stranih direktnih investicija, koji je u prošloj godini iznosio 3,5 milijardi evra, ali i investiranjem domaćih privrednih subjekata, proširili smo i modernizovali tehnološku bazu naše privrede. Sa druge strane, reforme u prosveti, dualno obrazovanje i komunikacija između privrednog i obrazovnog sistema, unapredili su nivo ljudskog kapitala kojim raspolažemo.
Kada nas očekuje onlajn fiskalizacija? Koliki će trošak imati trgovci za nove fiskalne kase?
– Proces onlajn fiskalizacije je usko povezan sa transformacijom i modernizacijom Poreske uprave, koja je u toku. To je posao koji je apsolutni prioritet. Ideja je da Poreska uprava u realnom vremenu može da prati stanje na terenu, odnosno da li je došlo do prometa robe ili usluga. Nekoliko različitih modela se razmatra. Ne bih licitirao ciframa, ali država će sigurno deo troškova preuzeti na sebe, kako bi olakšala privredi.
Ko je, kroz leks specijalis o „švajcarcima“ na dobitku – banke ili zaduženi građani?
– Veoma sam zadovoljan, pre svega činjenicom da će se konačano rešiti pitanje koje je otvoreno duže od deset godina. Uz to, ovo je jedan od retkih, ako ne i jedini primer, gde se do rešenja došlo kao rezultat kompromisa između svih zainteresovanih strana, a ne jednostranom odluka. Verujem da su svakako zaduženi građani na najvećem dobitku. Od samog početka smo insistirali na tome da rešenje mora da pomogne svim zaduženima i da istovremeno ostane u skladu sa našom regulativom i pravnim okvirom.
Foto/Tanjug/Tanja Valič
Kada je reč o ukupnoj vrednosti ostatka duga kredita u švajcarskim francima, koji ima više od 15.500 korisnika, ona je u trenutku donošenja Zakona iznosila skoro 65 milijardi dinara. Takođe, prema informacijama koje smo dobili od banaka, već vlada veliko interesovanje građana za refinansiranje kredita. Kako zakon predviđa, država neće plaćati trošak bankama sukcesivno u novcu, već će po tržišnim uslovima emitovati dinarske obveznice bankama kako bi namirila svoj deo obaveze definisan ovim zakonom. U ovom trenutku bi bilo nezahvalno licitirati o kojoj sumi je reč jer će ona zavisiti isključivo od broja korisnika koji će prihvatiti ovo rešenje.
ZBOG POLITIKE SAM NA UDARU “ TVITER-PROFESORA“
Da li je na osporavanje vašeg doktorata stavljena tačka posle izveštaja komisije BU?
– Iskreno se nadam da jeste, s obzirom na to da ova priča traje već pet godina i da su moj rad ocenjivale čak tri komisije. Ono što me najviše boli je to što se eminentnim stručnjacima i uglednim profesorima koji su ocenjivali moj rad i studiozno ga analizirali manje veruje nego nekom „tviter-profesoru“, koji se bavi mnome svakodnevno već pet godina. Ja sam taj rad pisao pune tri godine, primenjujući i teorijsko i praktično znanje koje sam stekao u dotadašnjem akademskom i poslovnom životu. Koliko je vremena, izučavanja, čitanja, potrebno za tako nešto – to zna svako ko je pisao tu vrstu rada.
A Vidite li to kao akademsku borbu?
– Baš „slučajno“ kada sam došao na političku funkciju javlja se neki, do tada potpuno anonimni pojedinac, koji napiše tekst za internet-portal i koji na taj način privuče pažnju javnosti. I zato tvrdim – ovo nije nikakva akademska borba, ovo je čista politika. Zbog ulaska u politiku su pokušali da mi ospore doktorat. I lako je „junacima“ sa „Tvitera“ sada da se šale nazivajući me „doktorom“ u pogrdnom smislu te reči. Meni nije bilo lako ni dok sam pisao svoj rad, a ni u poslednjih pet godina, kada su pokušavali da me ospore na svim poljima na kojima sam postizao uspehe. Ali, neka im je na čast. Stručna komisija je dala zvaničan stav, a tu informaciju je primio i Senat Univerziteta. Ja ću nastaviti da se borim za bolju i uspešniju Srbiju i za kvalitetniji život svakog građanina.
KOMERCIJALNA
Šta se dešava sa Komercijalnom bankom, pojavljuju se razne spekulacije? Kada možemo da očekujemo tender za prodaju?
– Analiza koju radi investicioni savetnik je pri kraju, tako da očekujemo da će tender biti raspisan najkasnije početkom juna.
