Povežite se sa nama

intervju.rs

SIN NIJE DRUG S HRVATIMA, ĆERKA SE NEĆE UDATI ZA NJIH! Sveštenik Goran iz Vukovara o TORTURI nad Srbima u Hrvatskoj

Intervju

SIN NIJE DRUG S HRVATIMA, ĆERKA SE NEĆE UDATI ZA NJIH! Sveštenik Goran iz Vukovara o TORTURI nad Srbima u Hrvatskoj

Piše/Darko Zlojutro

Fotografije/Filip Plavčić/espreso.rs

Protojerej Goran Goranović bez dlake na jeziku otkriva kako zaista žive Srbi u Hrvatskoj.

Protojerej Goran Goranović privremeni paroh u Boboti koji služi u crkvi Svetog Georgija u intervjuu za Espreso otkriva kakav je položaj Srba u Vukovaru, u Hrvatskoj, šta je njihov najveći problem i ima li zajedničkog života Srba i Hrvata piše espreso.rs

Odmah na ulasku u Bobotu, selu nadomak Vukovara u kojem žive Srbi nalazi se crkva Svetog Georgia, a preko puta nje nalazi se parohijski dom u kojem nas je ugostio protojerej Goran Goranović sa svojom suprugom i sedmoro dece.

 Odmah smo ga pitali zašto je privremeni paroh?

– Ja sam rođen u Vukovaru, živeo sam u Mirkovcima, fakultet sam završio u Beogradu. Privremeni sam već 18 godina (smeh).

Počeli smo priču temom ikona koje su nakon rata vraćene crkvi Svetog Georgija.

– Tri sanduka 24 ikone su stigle i one su zapečaćene, još 14 ikona fali.

Zna li se gde su one bile do sada?

– One su bile u Novom Sadu na restauraciji. Ikone nisu nestale, one su legalno iznešene odavde. 1991/92 one su odnešene na restauraciju i evo sad su vraćene. Neko misli da je to ratom odnešeno i da se to sada vraća, ali to nije tako. Te ikone nije niko ukrao i odneo, one su ponavljam, legalno za vreme episkopa Lukijana odnešene na restauraciju u Srbiju.

Ovo dakle država Srbija vraća Hrvatskoji ikone?

– Tako je. To je srpsko kulturno dobro, a ne hrvatsko. Mediji u Srbiji prenose vest o ikonama kao da je njih neko ukrao i meni to jako smeta.

Šta Hrvatska zauzvrat daje Srbiji?

– Mene to baš živo zanima. Evo hapsi Srbe po Vukovaru. Pre par dana su bila hapšenja, pod izgovorom za ratne zločine. U Vukovaru je gradonačelnik pravio proteste i tvrdi da se još četnici šetaju po gradu?!

Kako Vi, kao paroh sarađujete s vlastima?

– Ja sa svima za sada sarađujem dobro… Ne znam šta da ti kažem na to pitanje. Ja sam čovek koji ima najviše problema ovde. Za 12 godina u Oroliku sam bio na sudu 5 godina i sve sam ih dobio, u Tenju sam bio 6 meseci na sudu i to sam dobio…

foto: Filip Plavčić/espreso.rs

A zašto ste išli na sud?

– Zato što se ja ne slažem sa ovom državom, ne mogu da se uklopim u njihov sistem. Mnogi kažu da smo mi ovde ravnopravni. Nismo, mi smo ovde građani desetog reda. Ja ima 7 dece, od toga jedno sa posebnim potrebama, ja sam to dete slao u Osijek u vrtić i svi plaćaju vrtić po 400 kuna, a za moje dete 1.400 kuna. Pod izgovor da ovo selo u kome živim ne spada u Osiječko-banatsku županiju, da ne pričamo dalje. Ja sam prihvatio da za svoje dete, za vrtić platim 2.000 evra za 10 meseci, ali da nisam imao bih problem.

Da li je to samo zbog toga što ste Srbin?

– Ne znam šta da mislim, najiskrenije vam kažem. Ja nisam ravnopravan sa drugim ljudima. Ne tuče mene niko, zato što ne smeju. Ja jednostavno ne dam na sebe. Ja sam dosta pomagao Hrvatima, u Berku sam izmiro narod tamo i nisam ja problem. Druge stvari su problem.

Kako još Srbi osećaju tu nepravdu na sebi?

– Ne znam da li ima 1.000 Srba sada u Boboti, Mojih 5 dece se rodilo u Vinkovcima, pa je bio problem zašto smo sinu dali ime Gavrilo. Kada je žena rađala sina Zorana, ginekolog ju je na porođaju pitao da li će sinu dati ime Benedikt i slično. Takav je život. Pričaju da mi imamo sva prava, da smo zadovoljni svim i svačima, ali ja vam kažem da ovde što se tiče Srba vlada sveopšta nesigurnost. Evo recimo sada, kada se igralo SP i kada je Hrvatska igrala protiv Argentine došla je ekipa meni pod prozor da peva ustaške pesme i tada su razbili autobusku stanicu.

Za koga su tada navijali Srbi?

– Ja sam navijao za sve, samo za Hrvate nisam i za mene je ovo tragedija što su stigli dokle su stigli.

foto: Filip Plavčić/espreso.rs

Kažete problem je nesigurnost, ta to znači?

– To znači da sada može policija da uđe, da me uhapsi i da niko ništa ne kaže, pa ni naša matica Srbija. Moje dete Jovan kada je bio sedmi razred, sad je prvi srednje išao je u Srb preko škole da recituje pesme na Dan ustanka. U mojoj familiji u zadnjih 300 godina niko nije bio u komunističkoj partiji i samo sam Jovanu tada rekao da ne recituje strofe gde se pominje Josip Broz Tito i on nije to recitovao. Moje dete je zbog toga bilo gonjeno kao kriminalac, a policija je dolazila da me ispituje nekoliko puta zbog toga. Pitali su me: „Ko je detetu to rekao?“, „Zašto se dete koristi u političke svrhe?“ I tako su me ispitivali sve dok im ja nisam rekao: „Ajde sad izađite napolje“. Kada je patrijarh bio u Jasenovcu i tada je policija dolazila kod mene i pitala me da li ja vozim autobus ljudi u Jasenovac, kao da oni to obezbede. Ja sam ih opet isterao napolje i rekao: „Ne vodim nikoga nigde“.

Koliko ima Srba danas u Vukovaru?

– Ne znam tačno, dosta je ljudi otišlo. Ovde ima posla za sve, ovde više nije problem nezaposlenost, nije više toliki problem povraćaja imovine. Problem je ta nesigurnost. Naprimer moja žena i ja idemo u prodavnicu i dvojica prodavaca pričaju i kažu: „Ne idem više u Pevec tamo se dosta nakotilo Srba“! I sad ja to treba da prećutim? Ja to ne mogu i onda imamo problem. Imam utisak da Hrvatska želi da pohapsi sve ljude koji su uopšte učestvovali u ratu ili kako to oni zovu u oružanoj pobuni protiv Republike Hrvatske. Znači da nijedan čovek – Srbin koji je u ratu držao pušku nije više siguran. Imate primer da je nekoliko Srba zbog toga osuđeno na sto godina zatvora i nikada neće izaći, a sam način na koji su ti ljudi osuđeni je strašan. Te ljude niko više ni iz Srbije, niti iz Hrvatske više i ne spominje.

Imate li pomoć Srbije?

– Finansijsku da, kada održavamo neku manifestaciju, ali to je sve u vidu nekog sponzorstva pa nisam siguran koliko država stoji iza toga, ali kada imam stvaran problem ja ga nemam kome reći. Ja dvoje dece nisam hteo da upišem u srpsko državljanstvo zbog srpskog konzula u Zagrebu i zbog njegovog ophođenja prema nama a  jedini sam Srbin u Hrvatskoj i jedini pop ovde koji će svoje dete poslati da dobrovoljno služi vojsku u Srbiju.

foto: Filip Plavčić/espreso.rs

Da li Vaša deca idu u srpsku ili mešovitu školu?

– Moja deca idu u srpsku školu. Moj Jovan koji ide sada u srednju školu u Vukovaru ide u srpsko odeljenje. Ja nemam ništa protiv da se srpska deca druže sa hrvatskom i s njima susreću. Mešovita odeljenja u Hrvatskoj izgledaju tako što Srbi daju svoju decu da idu i slušaju nastavu po hrvatskom programu i uče da je Franjo Tuđman bio heroj. Evo naprimer, moje dete ide u školu Josipa Matoša, koju pohađaju deca sa posebnim potrebama i njega su na Dan oslobođenja Vukovara vodili na groblje da izrazi pijetet palim oslobodiocima Vukovara, zamislite koja je to njihova bolest? Da sam ja otišao u školu i rekao da ne dam izašao bih u novinama kako sam ja četnik, a već su me tako krstili, odmah bi me saslušavala policija i slično.

Ćirilice u Vukovaru i dalje nema?

– U Vukovaru ćirilice nema, u Boboti na crkvi stoji ćiriličan natpis zato što sam ga ja stavio. Jer sve ćirilične table koje su postavljene razbijene su.

Kako se Srbi ponašaju kada je Dan oslobođenja Vukovara?

– Toga dana je gužva na granici na izlazu ka Srbiji, svi uglavnom se sklanjaju da ne gledaju to čudo.

Kada je bio rat imali ste 16 godina, kako danas gledate na te dane?

– To su teški dani, najteži. Mene je rat zatekao u Vinkovicima, izgubio sam mnoge prijatelje, familiju. Morao sam tako mlad da počnem da radim i da zarađujem. Radio sam po Svilanjcu zidao kuće da se prehranim. Upisao sam studije i primljen da živim u Studentskom gradu, živelo je nas osmorica u sobi. Teška su to vremena.

Da li Hrvatska daje neki novac za lokalnu zajednicu ovde u Boboti?

– Hrvatska daje novac za sve, ponavljam ovde više nije problem novac. Crkva je pod zaštitom Ministarstva kulture Hrvatske. Problemi su druge prirode, naprimer škole koje rade po srpskom programu čekaju na registraciju, neće biti registrovane nikada, problem je ćirilice, nema više povratka. Ja imam naprimer dvojezične dokumente i kada god me policija zaustavi ismejava me pa jedan drugom pokazuju lične karte i govore: „Vidi na šta liče ova dokumenta?“. Zbog tog šikaniranja Srbi i ne koriste pravo na dvojezična dokumenta.

Ima li prelazaka Srba u katoličanstvo?

– Ovde nema, ali imamo problema da ako je Srbin oženio Hrvaticu i on gubi sve veze koje je imao sa srpstvom, pravoslavljem, crkvom. Ali nasilnih prelazaka nema.

Družite li se vi sa Hrvatima?

– Moj sin ne. Ja imam dosta prijatelja Hrvata ima tu dosta pametnih ljudi. Problem je u politici. Srbi su dežurni krivci za sve u Hrvatskoj. Ja moram paziti pred njima šta ću da pričam.

foto: Filip Plavčić/espreso.rs

Šta ako Vam se sin zaljubi u Hrvaticu?

– Pa šta, bio sam i ja jednom zaljubljen u Hrvaticu. Nemam ja ništa protiv, ali se moraju znati pravila ponašanja. (smeh)

A šta ako se ćerka zaljubi u Hrvata?

– Ja se nadam da do toga neće doći. Ja ne mogu nikome ništa zabraniti. Život je čudo. Može ona otići u Srbiju i tamo upoznati Hrvata, sve je moguće.

Slavite li slavu i dolaze li Vam Hrvati na nju?

– Slavim Svetog Simeona, ali na slavu mi dolaze samo Srbi, jer ja volim srpsku narodnu muziku. Hrvati i ja čestitamo jedni drugima Božić i poštujemo se.

Sme li se ovde slaviti Božić?

– Slavimo ga sve kako treba, dok nas ne prijavi neko od komšija.

Šta onda bude?

– Onda ideš tako na informativne razgovore u policiju. Pakažu previše si bučan i slično.

Da li je Srbima bilo bolje za vreme Milanovića ili sada HDZ?

– Sve je to isto, mislim da je najbolje bilo dok je Sanader bio na vlasti. Milanović je prevario srpski narod. Mi smo po Erdutskom sporazumu imali pravo na zamenike ministara koji bi nam garantovali neku sigurnost. On kada je došao na vlast stavio je 5 ministara Srba i ukinuo ta prava iz Erdutskog sporazuma. Za mene Milorad Pupovac nije predstavnik Srba, on je za vreme rata bio u Zagrebu, a ne ovde, njega je postavio Franjo Tuđman. Sin Milorada Puopvca se venčao u katedrali u Zagrebu, ja nemam ništa protiv, neka se venča u džamiji ako hoće, al samo kažem ko je ko.

Da li ste se bavili politikom?

– Nisam nikada bio član nijedne partije. Držao sam govor 1995. godine pred 3.000 studenata na Studentskom gradu 19. januara na protestu protiv Miloševića.

espreso.rs

Ostavi komentar

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Više u Intervju

Najčitanije na intervju.rs

Na Vrh