Za života je uspeo da proda samo jednu jedinu svoju sliku, iako njegova dela (oko 900) danas vrede milijarde dolara. Njegove slike umnogome su odraz njegovog karaktera i psihičkih stanja. Neshvaćeni umetnik, pomalo otuđen od sveta, konstantno se borio sa unutrašnjim demonima, često padao u depresivna stanja i svom snagom se trudio da pronađe svoj jedinstveni put u svetu kome nikada nije uspeo u potpunosti da se prilagodi. Večito preispitivanje sebe, kao i nedostatak finansijskih sredstava kojima bi platio modele, rezultovali su velikim brojem autoportreta.
Slikanje sebe je ispitivanje koje često dovodi do krize identiteta. Tako je on i pisao svojoj sestri: „Ja sam u potrazi za dubinom sličnosti koja se ne dobija kod fotografa.“ U tom neverovatnom nizu iskrenih autoportreta, on prikazuje svoj razvoj kao umetnika. Njegovi autoportreti, ne samo da beleže promene u njegovoj slikarskoj tehnici, već takođe otkrivaju njegov psihički pad sa poniznošću i iskrenošću, koja se nije videla od autoportreta Rembranta.
Naslovna slika je portret unutrašnje krize Vinsenta van Goga. Njegove prodorne oči nas drže paralisanim, ali njihov fokus je na boju koji se odvija u njegovoj glavi. Energija slike gradi se od očiju koje su najčvršće izvučene karakteristike. Ritmovi poteza četkice Van Goga se prostiru na ravan lica, dobijaju energiju kao što je talasanje kroz sako i kosu, i na kraju upadaju u vrtlog turbulencije u ledenoplavoj pozadini. Hladna plava i zelena boja koje on koristi su obično mirne boje, ali kada su u suprotnosti sa njegovom živom crvenom kosom i bradom na slici stvaraju neskladnu poruku koja savršeno postavlja psihološki ton autoportreta. Ovo je veoma hrabra slika čoveka koji pokušava da se održi, ali kao da se i dalje bori sa svojim unutrašnjim strahovima.
Ali, nikada se nije izborio. Van Gog je izvršio samoubistvo tako što je pucao sebi u grudi, 27. jula 1890. usred kukuruznih u predgrađu Pariza. Metak se odbio o rebro i zaustavio duboko u abdomenu. Umetnik je preminuo 30 sati kasnije.
Izvor: intervju.rs
