Povežite se sa nama

intervju.rs

PAHOMIJE, ŠARIĆ, KERTES I CANE Njih četvorica su oslobođeni za teška krivična dela, a evo kome mogu da zahvale

Foto/blic.rs

Politika

PAHOMIJE, ŠARIĆ, KERTES I CANE Njih četvorica su oslobođeni za teška krivična dela, a evo kome mogu da zahvale

Slučaj „Carska ohota“, koji je prošle nedelje dobio epilog time što je postupak protiv napadača na mladića Nenada Vučkovića ubijenog na Adi Huji 2012. godine zastareo, kao i drugi, javnosti mnogo poznatiji primeri poput Darka Šarića, Mihalja Kertesa, Pahomija i Stanka Subotića potvrđuju da još nema leka za glavnu boljku srpskog pravosuđa otkriva BLIC.RS

Ko je kriv?

Suđenje za ubistvo ispred restorana „Carska ohota“ ne samo što nije izuzetak, nego je zapravo idealna ilustracija lanca neodgovornosti u slučajevima zastara.

Evo kako to izgleda na javnosti dobro poznatim primerima.

Foto/blic.rs

Mihalj Kertes

 Bivši direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes oslobođen je 2014. godine u Specijalnom sudu optužbi za iznošenje para na Kipar i za nezakonito uplaćivanje sredstava Carine na račune pojedinih preduzeća, zbog zastarelosti krivičnog dela koje mu se stavljalo na teret. Inače, prema navodima optužnice, Kertes je po nalogu Slobodana Miloševića, od 4. maja 1994. do 5. oktobra 2000. godine sa računa Carine isplatio 115,8 miliona maraka, 2,95 miliona dolara, kao i više od dva miliona dinara na račune nekih firmi. Ukupna šteta naneta budžetu: 953.757.200 dinara.

Kertes je prvobitno zbog ovoga bio osuđen na osam godina zatvora, ali je Apelacioni sud razmatrajući žalbe kaznu smanjio na šest i po godina. Odlukom Vrhovnog kasacionog suda, međutim, ukinuta je pravosnažna presuda, a posle ponovnog razmatranja, Apelacioni sud je postupak vratio Specijalnom sudu na novo suđenje, gde je konstatovana zastarelost.

Naravno da 20 godina nakon prvobitnog dela vrednost iskaza svedoka, veštačenja i uopšte težina počinjene malverzacije opadaju. Istraga, međutim, u startu kasni jer je MUP pod kontrolom Miloševića – ne ide da država istražuje samu sebe, zar ne? No, i nakon toga, loše postavljena optužnica (dvaput obarana pred sudovima) i traljavo suđenje (triput razmatrani dokazi) doveli su do ovakvog epiloga. Organi gonjenja, između ostalog, nisu uspeli da dokažu ni da je Kertes iz ovih „poslova“ izvukao za sebe imovinsku korist veću od 1,5 miliona dinara. Možda je radio pro bono.

Pahomije

 Ko je kriv: Policija, sud

Od ljage koju joj je naneo Pahomije, Srpska pravoslavna crkva se neće oporaviti dugo. Deo sramote za ovaj slučaj, međutim, pada i na pravosuđe koje nije ispunilo pravdu prema tada maloletnim M. T., I. N., i K. M, koji su optužili sveštenika za seksualno zlostavljanje u periodu od 1999. do 2002. godine u službenim prostorijama Eparhije vranjske.

Krivične prijave protiv crkvenog velikodostojnika podnete su 31. decembra 2002. godine – nije ih podnela policija već sami oštećeni. Veće Opštinskog suda u Nišu, kojim je predsedavala Katarina Ranđelović, 6. marta 2006. odbacilo je optužbe za seksualno zlostavljanje dva maloletnika iz 1999. i 2000. godine jer je nastupila apsolutna zastarelost, dok je za druga dva dele protiv druge dvojice maloletnika, iz 2001. i 2002. godine, oslobodilo optuženog. Ročišta su pre toga više puta odlagana.

Ministarstvo pravde radi na smanjenju nerešenih sudskih predmeta, a plan je da do kraja godine broj starih predmeta bude za 20 odsto manji nego 2016. godine

MINISTARKA PRAVDE NELA KUBUROVIĆ (MART 2017.)

 

Foto/Dragan Stanković/TANJUG

 Stanko Subotić Cane

Ko je kriv: Sudovi

Pre 10 godina Stanko Subotić Cane bio je optužen da je da je 1995. i 1996. godine sa Mihaljom Kertesom, direktorom Uprave carina, osmislio način da se cigarete preko Makedonije prošvercuju u Srbiju radi prodaje na crnom tržištu. Za Subotićem je odmah bila raspisana i Interpolova poternica, ali se on pred državnim organima pojavio tek šest godina kasnije, kada je prihvaćeno jemstvo od 538.000 evra. Po prvostepenoj presudi Subotić je osuđen na šest godina zatvora, ali je Apelacioni sud tu presudu ukinuo i slučaj vratio na početak. Na ponovoljenom suđenju isključeni su ključni iskazi svedoka protiv Subotića, a jedan svedok je promenio iskaz u Canetovu korist. Još jedan svedok se naknadno pojavio sa misterioznim dokumentom, a Specijalno tužilaštvo uzaludno se žalilo da je taj spis potpisala osoba koja je u trenutku potpisivanja već pet godina bila – mrtva!

Jula 2014. Specijalni sud doneo je oslobađajuću presudu, uz obrazloženje da je šverc cigareta iz 1995. godine zastareo, a da je za šverc iz 1996. oslobođen jer nije bilo dokaza, što je 2015. praktično potvrdio i Apelacioni sud.

 Vrhovni kasacioni sud kasnije je utvrdio da je Apelacioni sud bio pristrasan u korist Subotića i njegove grupe, jer nije prihvatio ključne dokaze protiv njih za šverc cigareta.

Darko Šarić

FOTO: Đ. KOJADINOVIĆ / RAS SRBIJA

Ko je kriv: tužilaštvo, ministarstvo pravde, advokati

Malo je poznato da je Darko Šarić u Srbiji imao tri postupka: osim pranja novca i švrca kokaina, suđeno mu je i za falsifikovanje hrvatskog pasoša.

Taj postupak je, međutim, doživeo zastaru, i to mahom zato što je hrvatsko pravosuđe sporo dostavilo potrebne dokaze beogradskom Trećem osnovnom tužilaštvu koje je preuzelo postupak. Godinama su iz Hrvatske pristizali dokazi i predmet je bio kompletiran tek 2017. – u godini kada je i zastareo.

A onda su se i Šarićevi branioci potrudili da ne postoje ni teoretske šanse da slučaj doživi pravosnažnu presudu. Redom su tražili izuzeće sudije i tužioca, pa dovodili u pitanje predložene dokaze, pa propuštali ročišta zbog bolesti, pa predlagali 86 dokaza čije je razmatranje sudu uzelo ogromno vreme…

Samom Šariću je sve to bilo smešno: „Lažni pasoš bih dobro platio, a ne samo 100 evra“, govorio je Pljevljak.

Ko je kriv u slučaju „Carska ohota“?

Ubistvo (odnosno učestvovanje u tuči, kako je krivično delo na kraju definisano) mladića u beogradskom restoranu zastarelo je zato što su svi delovi istražnog i lanca gonjenja napravili grešku u krucijalnom trenutku. Kao što zbir teških telesnih povreda dovodi do smrtnog ishoda, tako je i kombinacija propusta nadležnih dovela do ove zastare.

Policija (na koju je 2012. godine gotovo u potpunosti padao teret istrage) nije uspela da prikupi dokaze koji bi pokazali ko je naneo kobni udarac palicom u potiljak Vučkoviću. Zbog toga je u vodu pala pravna kvalifikacija ubistva, teškog ubistva, ubistva iz nehata, nanošenja teških telesnih povreda sa smrtnim ishodom. Takođe, osumnjičeni su uhapšeni 10 meseci posle dela, što je sigurno usporilo istragu.

Tužilaštvo je loše postavilo optužnicu, jer je pogrešno okvalifikovalo delo kao nanošenje teške telesne povrede sa smrtnim ishodom, što je kasnije preinačeno u učestvovanje u tuči sa smrtnim ishodom. Preinačenje se dogodili usred suđenja, što je usporilo postupak i dovelo do presude Apelacionog suda koji je poništio prvostepenu presudu.

Prvi osnovni sud, kom je predmet dodeljen, nije imao dovoljno vremena da suđenje privede kraju za šest meseci. Uprkos tome, činjenica je da je makar pola ročišta otkazano (sud tvrdi nakon što su optuženi priložili validnu medicinsku dokumentaciju), jednom i zbog izostanka sudije (koji je bio na neodložnoj obuci, tvrdi sud). Takođe, sud nije doveo u pitanje izostanke oštećenih, koji su bili aktuelni i u prvom prvostepenom postupku, a nisu ni razdvojili postupke na šta imaju pravo.

Viši sud je četiri godine sudio okriviljenima u ovom postupku. To predstavlja dve trećine vremena koje je potrebno da slučaj zastari. U te četiri godine nije urađeno ništa – Apelacioni sud je to i potvrdio poništavanjem presude.

BLIC.RS

Ostavi komentar

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Više u Politika

Najčitanije na intervju.rs

Facebook

Tagovi

Na Vrh