Povežite se sa nama

intervju.rs

KOLAPS prosvete: Učenici su zaštićeni kao “BELI MEDVEDI“ a znanja sve manje

Društvo

KOLAPS prosvete: Učenici su zaštićeni kao “BELI MEDVEDI“ a znanja sve manje

KOLAPS prosvete: Učenici su zaštićeni kao “BELI MEDVEDI“ a znanja sve manje

Piše/Ivan VUČKOVIĆ

Deci su data enormna prava i to više niko do kraja ne može da prati i razume. Poštovanje prema svojim učiteljima i nastavnicima svodi se na minimum dok su istovremeno prosvetnim radnicima, u okviru slobode sprovođenja predmeta koji drže, vezane ruke.

Nastavnici su ti koji su stalno „pod lupom“ i svaka jača kritika učenika ili dosledna sankcija biva prepoznata kao povreda ličnosti deteta te kao svojevrsni atak na njega. Sa druge strane, nastavnici se gotovo sve vreme moraju baviti formom (nepotrebno forsiranom birokratijom) dok sam sadržaj ili suština trpi upravo zbog nametnute forme.

U poslednje vreme, u mnogim školama su potpuno nespremno i preko noći uvedeni elektronski dnevnici koji su, umesto da olakšaju posao, samo duplirali formu i stvorili dodatnu zbrku i pometnju. Na taj način, vreme koje bi trebalo utrošiti na samu esenciju nastavne jedinice svedeno je na minimum te se čas ne može sprovesti do kraja kako valja.

I Srbija ima svog Dekarta /Ivan VUČKOVIĆ

Van svega rečenog, institucije su odsečene (npr. srednje škole nemaju nikakvu realnu saradnju sa fakultetima niti mogu da za pojedine učenike šalju zvanične preporuke i sl.) te svaka institucija dela za sebe, nezavisno od svoje prethodnice. Takođe, srednje škole gotovo da nemaju nikakvu težinu a nastavnici u njima okvirno važe za nekakve besposličare ili neznalce te se, za stanje svesti mladih, uglavnom prstom pokazuje na njih i svu krivicu  preuzimaju oni.

Ipak, pogledajmo medije i medijsku sliku poželjnog. Ko su idoli mladima? U kojem terminu ih možemo videti? Ono što je muzičko-scenski okvir razumevanja stvarnosti mladih bi, više nego hitno, trebalo gotovo do kraja ukinuti ili, u najmanju ruku, prebaciti u neatraktivne termine i dodatno naplaćivati. Zbog takve iskrivljene slike stvarnosti – profesorima (naročito starijima) se preti, često bivaju vređani, ponižavani pa čak i ismejavani ili fizički napadnuti.

Mehanizmi za rešavanje problema postoje samo teoretski dok se u praksi uglavnom „pipa po mraku“. Dalje, zbog negativnog prirodnog priraštaja, dešava se i takozvana „borba za decu“ – odeljenja (učenika) ima sve manje te je sve manja potreba za školstvom i prosvetnim napretkom. U takvim okolnostima, deca se, kako bi upravo tu ostala, dodatno tolerišu a njihovi se negativni postupci „moraju razumeti i pravdati“ sve do,  nažalost, ekstremno incidentnih događaja. Što se prosvetnih plata tiče najpre morate imati na umu da tu nema nikoga ko je imao želju da profitira ili postane bogat pa kada sledećeg puta eventualno čujete kako se prosvetni (ne)radnici bune – imajte na umu da mnogi od njih provede sa vašom decom i više vremena nego vi.

Međutim, bez sredstava i sa pregršt formalno radnih obaveza – nema prostora za napredak. U tom smislu, više nego hitno bi trebalo izvršiti radikalne reforme školstva i razumeti da samo kvalitetnim obrazovanjem od najranijih perioda možemo imati dobre stolare, pekare, obućare, frizere pa i inženjere, profesore, lekare (pogledajmo npr. Finsku). Obrazovne institucije se, van najprestižnijih fakulteta,  ne shvataju ozbiljno a radnici u njima bivaju nipodaštavani. Ipak, fakultet je šlag na torti a bez torte nam baš i nije preko potreban…

Mnogo toga je ovde svesno izostavljeno (problemi inkluzije, problemi starih školskih zgrada i sl.). Međutim, izneto je sasvim dovoljno materijala za aktiviranje „crvene lampice“. Stoga, apelujem na nadležne da se hitno probude iz sna u kome se nalaze – u protivnom, za deset godina će se probuditi u košmaru iz koga će gotovo nemoguće biti izaći.

intervju.rs

O AUTORU

Ivan Vučković, rođen je 17.04.1987 godine u Boru. 2011. kao prvi u klasi diplomira na departmanu za filozofiju u Nišu sa prosekom ocena 9,45 sa diplomskom temom „Dekartovo učenje o supstanciji – Res Cogitans i Res Extensa“. Nakon osnovnih studija, posle kraće pauze, upisuje master studije i završava u roku sa prosekom ocena 9,74 a na temu „Apsurd kao osnov pobune i volje u filozofiji Albera Kamija“. Objavio je zbirku pesama „Igra Vetrova“ (Skc, Niš, 2010) i tokom studija vodio amaterski kino klub „Makavejev“ na Filozofskom fakultetu u Nišu. Takođe, jedan je i od osnivača fakultetskog časopisa „Nedogledi“ koji je i danas aktuelan. Objavio je veliki broj stručnih tekstova, pesama i kratkih priča u raznim časopisima: Dijalog (Sarajevo), Nedogledi (Niš), Bdenje (Knjaževac / Svrljig), Buktinja (Negotin), Beležnica (Bor). Držao je nekoliko zvaničnih i nezvaničnih predavanja u zemlji i inostranstvu (Francuska). Saradjuje sa profesorom Sepom Gumbrehtom (Stanford, USA) sa kojim je radio i intervju (objavio Rts). Govori engleski i nemački jezik.

 

Nastavi da čitaš
Ostavi komentar

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Više u Društvo

Najčitanije na intervju.rs

Facebook

Tagovi

Na Vrh