Povežite se sa nama

intervju.rs

KAKO JE SLOBA IZDAO KRAJINU: Surova ispovest generala

Intervju

KAKO JE SLOBA IZDAO KRAJINU: Surova ispovest generala

Foto/profimedia

KAKO JE SLOBA IZDAO KRAJINU: Surova ispovest generala

Autori/T. KOVAČEVIĆ – G. MITROVIĆ

Slobodan Milošević odbio je da pomogne vojsci Srpske Krajine iako smo bar 15 dana ranije znali i upozorili ga da se sprema „Oluja“. Jedina poruka koju je imao za nas glasila je: „Ubij te se“, pričao je general Milisav Sekulić, koji je pre 23 godine bio u Kninu kada je tutnjala hrvatska „Oluja“ otkriva REPUBLIKA.RS

Milošević je verovao Tuđmanu više nego bogu

U razgovoru za Srpski telegraf nekadašnji operativac u glavnom štabu Srpske vojske Krajine (SVK) i autor knjige „Knin je pao u Beogradu“ otkriva zašto je izgubljena Krajina, od reči do reči prenosi razgovor Miloševića i Milana Martića i kaže da zbog stradanja tolikog naroda jedini častan potez koji je Milošević mogao da načini bio je da puca sebi u glavu!

Ako ima pakla, Milošević kod boga mora da odgovara

– Imali smo zajednički plan dejstava, vojska RS, vojska JNA i SVK, kojim je predviđeno da u slučaju radikalne agresije sve tri vojske stupaju u rat. Bio je 4. avgust, 10 sati pre podne. U jednoj kancelariji su Mrkšić i Martić. Došao sam kod njih i slušao razgovor Miloševića i Martića. Martić je tražio od Miloševića da uradi nešto u skladu s tim planom, a ovaj je odbijao. Martić ga je molio: „Digni bar avione, nemoj leteti prema Zagrebu.“ Milošević je i to odbio. Onda ga Martić pita: „A šta ja da radim, gospodine predsedniče?“ Ovaj mu kaže: „Ubijte se!“

  • Zašto je Milošević odbio da pomogne?

– Milošević je verovao Tuđmanu više nego bogu. On je s njim sarađivao i slepo mu verovao. U brionskim transkriptima piše da je su Milošević i Tuđman imali dogovor da se, kada počne rat, narod potera jedno 15 kilometara u Republiku Srpsku i da se posle toga vrati da bi se oborio Martić. Kao da nisu mogli drugačije da ga smene! Ali kada se narod povukao, 24.000 kuća su porušili, tako da narod i da je hteo da se vrati, ne bi imao gde.

Srbija je bila dužna da izgine do zadnjeg čoveka za te ljude u Krajini da ne dožive ovo što su doživeli

  • Dakle, po vama je Milošević krivac?

– Milošević je sigurno grešnik i to ko zna kakav grešnik. Kad upravljam vozilom i desi se nešto, ne može biti da ja nisam kriv. On je bio predsednik države i vodio je pogrešnu politiku. Ako nije mogao da ostvari ono što je pričao, trebalo je da se povuče. Da sam ja bio u njegovoj ulozi, zbog odbijanje pomoći i svega što se desilo u „Oluji“, časno bi bilo da je ispucao metak sebi u glavu.

  • Šta je po vama trebalo Srbija da uradi?

– Srbija je bila dužna da izgine do zadnjeg čoveka za te ljude u Krajini, da ne dožive ovo što su doživeli. U to sam duboko ubeđen. Oni su Srbi. Oni su mi. Imali su svoju zemlju i sve svoje na tom prostoru. Ako ima pakla, Milošević kod boga mora da odgovara, mada se on na suđenju dosta korektno ponašao.

  • U kakvom stanju je bila vaša vojska?

– Imali smo neku 75. brigadu u Drnišu, a u Kninu na položajima nismo imali nikoga. Krenuo sam noć pred „Oluju“ da prenesem naređenje da ta brigada pošalje jedan bataljon da se nađe onde jer nema kninske vojske. I kad sam došao negde na sredinu puta, do Miljevačkog platoa, vidim narod se povlači na traktorima. Vidim jedan stroj vojnika, možda ih je bilo 20 ili 30, imaju oružje i izvlače ljude.

Vojska nije imala goriva, ne možeš da pokreneš tenk, artiljerijsko oružje

Zaustavim ih i vozaču kažem da uzme automat kako neko ne bi oteo vozilo. Postrojim ih tu i počnem da im govorim: „Sram vas bilo! Bežite…“ Kada sam završio govor, jedan od njih mi reče: „Gospodine generale, ko će noćas da izvlači moju porodicu s tri deteta, staru majku i ko će da vozi moj traktor ako ja ostanem ovde.“ Utom se neki drugi javlja i kaže: „Generale, imate tu pušku, mi ćemo da nastavimo put bez obzira na to šta ste vi rekli, odvojićemo se od naroda, a ako budete pucali na nas, nećemo se braniti.“

  •  I pustili ste ih?

– Razmišljao sam strašno mnogo i zaključio da je narod pametno uradio što se povukao u „Oluji“. Da se nije povukao, imali bismo i do 50.000 ubijenih.

  • Rekli ste da ste bili bez goriva…

– Tri meseca pre „Oluje“ nismo imali goriva, ne možeš da pokreneš tenk, artiljerijsko oružje… Milošević je 8. avgusta 1994. zaveo embargo Republici Srpskoj i ništa se nije moglo preneti preko RS. Mi od tada nemamo gorivo niti išta možemo da radimo. Po podne 3. avgusta 1995. naređeno mi je da idem na Baniju, gde imamo neki deo koji prima gorivo koje stiže iz Beograda. Preko Hrvatske je stiglo 20 cisterni. Da bih to gorivo doturio gde je potrebno, trebalo mi je sedam dana, a znali smo da ćemo u toku noći ili ujutru biti napadnuti. Sve gorivo poslao sam u Prijedor kod Tadića, generala Krajiškog korpusa, da ne propadne. Kad sam se vratio, rekao sam Mrkšiću o čemu se radi. Nije mi ni postavljao pitanje, znao je on više nego ja. Mi smo počeli bez tog goriva.

„Oluja“ je Klintonovo delo. Isto kao i Srebrenica, od koje je napravljena fama u kojoj je učestvovao lično Klinton

  • Gde ste i na kojoj poziciji bili kada je počela hrvatska akcija?

– U Kninu, nijedan akt nije mogao ući u glavni štab ni otići iz njega da nije prošao kroz moje ruke, takva mi je bila funkcija. Komanda je bila u nekom podrumu s nekim prozorčićima. Gledao sam mrtve po Stojanovom trgu. Oni su tukli artiljerijom, narod pada, jauče… U jednom trenutku sam pomislio da je gotovo, šta ću sad od sramote. Pomislio sam da uzmem pištolj i da se ubijem. Dok sam išao gore, gde me je pozvao Mrkšić, pade mi na pamet da će, ako ja to uradim, Hrvati reći: „Kad se ta budala ubila, zar treba da se čudimo što su oni tako prošli.“ To me i odvratilo da nikad više ne pomislim na tako nešto.

ST/ Đ.KOJADINOVIĆ

Sekulić Milisav, general

  • Da li je „Oluja“ mogla da se spreči?

– Kako je mogla da se spreči kad su Amerika i ceo Zapad stajali iza „Oluje“? To je Klintonovo delo. Isto kao i Srebrenica, od koje je napravljena fama u kojoj je učestvovao lično Klinton. Milošević i Karadžić su to znali, samo nisu ništa rešili do tada već su mislili da će doći u povoljnu poziciju zato što su poslušali ili uradili nešto. A prošli su tako kako su prošli. Milošević je morao u Hag, oni su ga tamo poslali, a ti koje je slušao su ga koristili u Hagu da okrive Srbe za sve.

  • Kad podvučete crtu i sagledate sve aspekte i uloge, šta je vaš zaključak?

– Srbi su Srbima najveći neprijatelji. Daleko veći od svih ovih pravih neprijatelja.

Milan Martić

Poslednji predsednik Republike Srpske Krajine

Haškom sudu predao se 15. maja 2002.

Optužen kao najodgovorniji za stradanja Hrvata na teritoriji RSK

Jula 2007. proglašen krivim i osuđen na 35 godina zatvora

Mile Mrkšić

pukovnik JNA, bio zadužen za sektor Jug prilikom Bitke za Vukovar 1991.

Posle zauzimanja Vukovara Mrkšić unapređen u vrhovnog komandanta Srpske vojske Krajine (SVK)

Haški sud ga je zbog maskara na Ovčari osudio na 20 godina robije

Kaznu služio u zatvoru u Portugalu, gde je 2015. umro od raka pluća

REPUBLIKA.RS

Ostavi komentar

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Više u Intervju

  • Intervju

    Iskonska potreba za filozofijom

    Autor

    „Filozofija sve više zavređuje pažnju mnogih značajnih političkih i ekonomskih giganta.” Hans Ulrih Gumbreht Piše/Ivan Vučković...

Najčitanije na intervju.rs

Facebook

Tagovi

Na Vrh