Sveti Justin Novi navodi da „između svetitelja i nas ne postoji razlika u prirodi, već u volji i odlučnosti.“ Ništa nije suđeno samim tim što sudbina ne postoji. Postoji samo slobodna volja slobodnih ljudi koji donose odluke. Nikome ništa nije suđeno do dana Suda Gospodnjeg i o tu stenu se odbijaju svi hororskopi, ast(ral)trologije i demonska proročanstva.
- Koliko je čovek udaljeniji od Boga, toliko se više sekira i muči zbog raznih stvari, reči su Starca Porfirija, dok Sveti Avgustin Hiponski govori da onima koji ga ljube, Bog sve okreće na dobro pa čak i greh ako se smire.
Takvu veru u silu smirenja vidimo i kod pijanice Marmeladova (u Zločinu i kazni). Govoreći o Strašnom sudu, on kaže da će na kraju Hristos pozvati k Sebi i njih, pijance, i to upravo zato „što nijedan od njih nije sebe smatrao dostojnim toga“. Dostojevski je na taj način početak i osnovu jevanđelskog učenja – blaženi siromašni duhom jer je njihovo Carstvo Nebesko – primenio na savremeni jezik: „jer nijedan od njih nije sebe smatrao dostojnim toga“. Jedino je na ovom nepokolebivom temelju, na „siromaštvu duha“, moguće dostići cilj hrišćanskog života – ljubav.
Kada ima ljubavi Hristove, to je stanje potpune prosvetljenosti Duhom Svetim, ali takva ljubav je plod očišćena od strasti, koja dolazi kao kruna teške i mukotrpne podvižničke borbe. Koliko od nas danas u ovom svetu teških iskušenja ima takvu ljubav?
Malo. Po rečima samoga Gospoda, u poslednja vremena “ohladneće ljubav mnogih”, a prema tumačenju svetitelja iz prvih vremena, kako se vreme bude približavalo svome kraju, strahovito će rasti iskušenja, ljudi neće imati skoro nikakvu vrlinu i spašavaće se isključivo verom.
Sve je više plotske, lažne ljubavi, koja proističe iz pokreta krvi i ima sentimentalistički karakter. To je lažna ljubav koja ne razlikuje crno od belog. Često se svodi na puko laskanje jednih drugim i na uzajamnu brodvejsku češangiju iza ušiju kakvu vidimo prilikom međureligijskih susreta.
Da u tim susretima zaista ima ljubavi, patrijarh vaseljenski Vartolomej morao bi papa Franji reći: “Slušaj, brate voljeni, ti tvrdiš za sebe da si nepogrešiv papa, dok ja tvrdim za sebe da sam najsvetiji patrijarh. Dakle, oba smo gordi lažovi i srljamo u pakao!” Umesto gorke istine, oni se slatko češkaju, šefuju umesto da budu sluge, i trguju verom poput trgovaca koje je Hristos već jednom izbacio iz hrama…
Izvor/intervju.rs
