Intervju
Ispovest srpskog tattoo majstora: “Baki od 85 godina tetovirao sam prst, raznežim se svaki put kada se toga setim“
O stomatologiji ne mogu da pišu ljudi koji nikada nisu seli na „zubarsku stolicu“. Ljudi od struke tvrde da ne postoji bolji način da shvatite umetnost tetoviranja kao i adrenalin koji prati tetoviranje, od sedanja u tu „vruću stolicu“. Nakon što smo razgovarali sa nekoliko beogradskih majstora koji svoja remek-dela oslikavaju na vašoj koži, odlučili smo se za Tattoo majstora Vladimira Tanasića iz „Mrs & Mr Pain“ studija.
Foto / Zdravko Stoilković
Iako me brat danima odgovarao uz reči: „Šta će ti tetovaže, nisi lud da lepiš nalepnice na Poršea!“ shvatio sam da ne postoji bolji način da doživim i prenesem taj osećaj nego da i sam unesem ovu vrstu promene u život. Iskustvo je bilo bolno, naročito na uvodnim minutima rada mašinicom. Dobro, možda ne bolno kao kada vam „pauk“ odnese kola, ali svakako – nema lakog početka.
Vladimir Tanasić iz „Mrs & Mr Pain“ tattoo studija navodi da ga po vokaciji identifikuju brojnim pridevima kao što su slikar, dizajner, likovno nadaren čovek koji žigoše ili umetnik što pravi unikate na „pokretnim bilbordima“…
Foto / Zdravko Stoilković
– „Jednostavno sam sve od navedenog, ali i više od toga jer prvenstveno snosim odgovornost za svoj rad“, objašnjava naš sagovornik.
Tanasić priznaje da nije bio ljubitelj tetovaža, a da je razvojni put koji ga je doveo do titule majstora tatua kriva ljubav prema crtanju.
Foto / Zdravko Stoilković
– „Počeo sam sa crtanjem od malih nogu, zavoleo sam sve to, dok sam prvi kontakt sa tetovažama stekao sa 14 godina kada sam uradio svoj prvi rad na mom drugaru. Počelo je sa 14 godina, nadam se da će trajati još dugo.“
Tanasić poslednjih godina proživljava ekspanziju njegovog patentiranog stila čiji je kreator: „BrutalEiner“ što bi moglo da se prevede kao „brutalno jedinstven.“
– „Da, to je moj lični stil, poslednje četiri godine sam radio na kreiranju. Ponosno mogu reći da jako veliki broj stranaca želi da im radim baš taj moj stil. Stil se sastoji iz svih stilova spojenih u jedan, ali bih detalje zadržao za sebe i za moje klijente“ navodi Tanasić.
– „Sa sigurnošću mogu da kažem da je velika potražnja za srpskim tattoo majstorima. Dolaze nam klijenti iz celog sveta, kako kod mene, tako i kod mojih kolega. Dok poslovne ponude iz jakih svetskih tatto salona sve češće stižu na naše adrese.“
U antičkom svetu, gde je jedan čovek mogao postati vlasništvo drugog, tetovaža je, na primer, imala funkciju tapije. Danas zahvaljujući materijalu, ali i usavršavanju tatu majstora limiti ne postoje. Nekada je najčešća tetovaža u Jugoslaviji bila: „Mile JNA 1967.“ Tanasić navodi da danas pravila nema – on na telu oslikava apsolutno sve što nečija mašta može da zamisli, izuzev tetovaža na intimnim delovima tela. Kaže da tetoviranje genitalija nije ni higijenski ni etički.
Tanasić odbija da tetovira maloletna lica bez prisustva jednog roditelja, klijente koji su pod dejstvom alkohola ili opijata, kao i ljude kojima zdravstveno stanje ne dozvoljava da budu tetovirani.
Priroda tetovaže je neizbežno kultna i magijska. Tanasić navodi da mu profesionalnost nalaže da ispuni želju klijenta, a da zamerki na njegov rad nije bilo, te da ne bismo ni vodili ovaj razgovor da ih je bilo.
Upitali smo ga da li se dešavalo da se neko uplaši, te da zbog straha odustane od tetoviranja. Kaže da takva iskustva nije imao dodajući, moguće zbog toga što klijent mora da plati pre nego sto se upali „opasna mašinica.“
– „Najstariji klijent kog sam tetovirao bila je jedna slatka, umiljata i jako draga bakica od 85 godina. Tetovaža je bila na prstu, a posvetila ju je svom suprugu kog je htela da iznenadi za njihovu godišnjicu braka. Raznežim se svaki put kada se setim toga…“
Reportažu sa tatu stolice završili smo veoma zadovoljni. Tanasićeva precizna ruka i oštro oko otelotvorili su na mome telu sliku koja će me pratiti do kraja života. Danas možete tetovirati šta god poželite, ime dečka, japanske stihove, naziv kurble od kamiona na italijanskom, apstraktnu umetnost, decu, baštu, taštu, dok je jedna novosađanka na unutrašnjoj strani butine istetovirala lenjir. Što bi naš narod rekao: „Znači, što se lagalo lagalo se.“
Izvor / intervju.rs
5 Comments