Povežite se sa nama

intervju.rs

Ispovest najboljeg romskog fudbalera Srbije ikada: „Da je u moje vreme postojao Jutjub, golovi koje sam davao trajali bi satima“

Foto / telegraf.rs / Nikola Tomić

Sport

Ispovest najboljeg romskog fudbalera Srbije ikada: „Da je u moje vreme postojao Jutjub, golovi koje sam davao trajali bi satima“

– Da je u moje vreme postojao Jutjub, golovi koje sam davao trajali bi satima – kaže legendarni Dejan Osmanović, koji i dalje žali zbog toga što nije zaigrao za Partizan.

Gde je, šta radi Dejan Osmanović? Mnogi se to zapitaju u fudbalskim podsećanjima na period 1990-ih i 2000-ih, kada je Kalea harao terenima u tadašnjoj Jugoslaviji, Srbiji i Crnoj Gori, zatim i samostalnoj Srbiji, čak i kada je zagazio u petu deceniju!

Foto / telegraf.rs / Nikola Tomić

Popularni Kalea (iako je većinski uvreženo pisanje Kaleja), dočekao je ekipu Telegrafa u svom Vranju, gde je i dalje „Tatko na fudbal“ i gde sada ima svoj mural ispred novih objekata i svlačionica matičnog Dinama.

O kakvoj se legendi radi, dovoljno svedoči podatak da je dao trocifren broj golova u domaćem prvenstvu, a da nije igrao za Crvenu zvezdu ili Partizan, čiji je dres sanjao od malih nogu.

Foto / telegraf.rs / Nikola Tomić

Od debija za Hajduk u prvenstvu 1996. godine kada je dao gol Partizanovom Damjancu (1:2), pa sve do 2008. kada je matirao Radišu Ilića za pobedu Banata nad OFK Beogradom (4:2), Osmanović je postigao 101 pogodak i svoje ime upisao u večnost.

Sa setom je za telegraf.rs govorio o tim danima i svemu što je preturio preko svojih leđa, o slasti i gorčini igračkog poziva, praštajući onima koji su ga provocirali rasističkim porukama na svakom koraku.

Štaviše, to mu je često bio motiv više da „cepa“ mreže gde stigne, čak mu se dešavalo i da ga štoperi Zvezde mole da „prikoči“ dok ih skauti gledaju. Iza sebe ima avanture u Španiji i Brazilu, južnjačku narav koja je najbolje dala klubu sa severa, ali i priču o usponu i padu, karakterističnom za fudbalere koji u igračkim danima nisu previše razmišljali o budućnosti kada se kopačke okače o klin.

Kalea je svojevremeno za gol zarađivao bonus od 1.000 maraka, ali je i godinu i po dana po završetku igrače karijere vozio na relaciji Vranje – Nemačka, pa se sada kaje samo zbog jedne stvari, što stečeno nije bolje sačuvao. Uz to, neostvarene želje su mu zvanični nastup u reprezentaciji i da zaigra za voljeni Partizan.

Foto / telegraf.rs / Nikola Tomić

– Trenutno sam nazaposlen. Normalno, u fudbalu sam. Tu sam u Dinamu, pomažem kada imam vremena, dođem malo, popričamo. Za mesec-dva ćemo da vidimo, možda se i priključim klubu – počeo je za Telegraf priču Kalea, koji je čak i u 40. godini igrao fudbal u zanimljivim uslovima – nije bilo potrebe da trenira, samo da deli lopte i izvodi prekide.

– Bilo je to pre 6-7 godina, kada sam završavao karijeru. Bilo je to u Lebanu. Nisam trenirao samo dođeš na utakmicu. Nije bilo loše, bilo je golova – kroz smeh će Osmanović, koji je po ocu dobio nadimak Kalea i zavoleo fudbal.

– To je porodično ovde u Vranju. Mislim da 90 odsto Vranjanaca ovde ima svoj nadimak, i ja sam ga od oca nasledio. Moj ćale je isto bio fudbaler, time se bavio. Ja sam kao klinac išao s njim i zavoleo sam loptu. Znao sam da ću fudbalom da se bavim celog života.

Izvor / telegraf.rs

 

Ostavi komentar

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Više u Sport

Na Vrh