Svet usamljenih pojedinaca
Naučnik Ajnštajn je strahovao od dana kada će tehnologija nadrasti međuljudske odnose jer je verovao da će svet dobiti generaciju idiota. Današnji srednjoškolci imaju isti nivo anksioznosti kao prosečan psihijatrijski pacijent 1950-ih godina, što psiholozi vezuju za prekomernu upotrebu računara i mobilnog telefona. Boravak za kompjuterom lažno je punjenje prazne duše, što često sprečava da se otkrije istinska unutrašnja praznina čime doprinosi njenom opstanku.
Internet je zamišljen da zameni magarca i da ponese teret ljudima, ali… Ovaj arhineprijatelj života uopšte postao je praktični usisivač vremena koji objašnjava kako itekako možete da sedite mirno satima.
Da bi mozak imao resurse za nova iskustva i funkcionalno upravljanje kapacitetima za razmišljanje mora da ima redovne periode predaha u budnom stanju jer samo spavanje nije dovoljno. Konstantnim proveravanjem novosti i dešavanja na društvenim mrežama pažnja postaje kontinuirano „iscepkana“, a čovek pogubljen, razdražljiv i hladan, objašnjavaju istraživači.
Mentalni napor koji prati ovakvo ponašanje može se uporediti s umorom posle celodnevnog rada, a takođe otežava i formiranje celishodnog dugoročnog pamćenja. Istraživači tvrde da se kratke pauze za predah ispunjene praćenjem sadržaja na internetu, kao i rekreativno vežbanje uz slušanje muzike i istovremeno gledanje televizije – ne mogu smatrati odmaranjem. Ljudi se takvim aktivnostima više zamore, nego što se odmore.
Nekada je kuga držala ljude u kućama, danas internet
Nekada je kuga ljude držala u kućama, danas internet. Istraživanja pokazuju da su anksioznost, dosada i osećanje neprijatnosti redovni pratioci čak i jednodnevnog odsustva s interneta onih koji su navikli da svakodnevno provode više sati koristeći ovu poštast modernog vremena, što praktično znači da mnoge osobe pokazuju znake apstitencijalnog sindroma kada su „oflajn“. Dokazano je da najveći porok 21. veka udaljava ljude stvarajući svet usamljenih pojedinaca.
Izvor: intervju.rs
