– „Bog je dokraja postao čovek, ali čovek do gnusobe, čovek do prokletstva i bezdana. Da nas spasi, mogao je odabrati bilo koju od sudbina što pletu kolebljivu mrežu istorije; mogao je biti Aleksandar ili Pitagora ili Rurik ili Isus. Odabrao je najgoru sudbinu: bio je Juda!”
Strast naše epohe je borba protiv zla, pri potpunom odsustvu ideje ili poimanja onoga dobra, u ime koga se ta borba vodi. Borba, na taj način, postaje cilj po sebi. A borba kao cilj po sebi i sama postaje zlo. Svet je prepun zlih boraca protiv zla! I kakva je to samo đavolska karikatura! A danas, čak i verujući, a, možda, pre svega, upravo verujući znaju samo za zlo, pisao je u svom dnevniku Aleksandar Šmeman.
Sve najukusnije đakonije na svetu mogu imati ukus pakla. Užitak se pretvara u otrov, jer ta hrana počinje da nas izjeda. To je zato što sve činimo bez molitve, bez ljubavi, s roptanjem, negodovanjem, psovanjem i sukobljavanjem. Hranimo se, a slabimo, odmaramo se, a od takvog odmora se umaramo.
Sreća nikada ne dolazi do onih koji ne cene ono što imaju dok to imaju. Prostor i vreme koje zauzimate u ovom trenutku su život, ali ako se na primer brinete o nekom vama poznatom licu, za to niste opunomoćeni. To je tragična vrsta razmišljanja. To je samo holivudsko pranje mozga. Ono što je stvarno ste vi, vaši prijatelji, vaša porodica, vaše ljubavi, vaši usponi, vaše nade, vaši planovi, vaši strahovi… Ima toliko pravih ljudi za vas, koji vam daju energiju i podstiču vas da budete još bolji vi. Znanje je u osnovi beskorisno bez delovanja: nema smisla nastavljati odnos s ljudima koji nisu pravi izbor za vas.
Veoma je važno da u vašem životu zaustavite mašinu pesimizma koja stalno plaši naš narod – pomorom, glađu i revolucijama terajući ga u čamotinju – jedan od najstrašnijih grehova koji odvajaju čoveka od Boga. Učinite nešto dobro kad god možete, neka bude to i nešto maleno. Te malene stvari mogu biti veće od cele vasione. Sa malenom leptom udovica je kupila Carstvo Nebesko. Čovek je nešto neizmerno veliko, ali u malim stvarima ogleda se njegov život. Ne upoređujte se ni sa kim, već se distancirajte od ljudi koji vas uznemiruju, pa makar to radili iz najbolje namere.
Štititi bližnjeg od sebe, to je čojstvo, po Marku Miljanovu. Starac Justin Rumunski je govorio da ne smemo razobličavati one koji su tužnog srca da ne bismo bili kažnjeni istim žezlom. “Svako od nas ima svoju tišinu. Tišinu koju ne mora opravdavati nikome. U toj tišini vode se velike borbe naših srca. U njoj odlučujemo kako dalje ili pak dići ruke od svega.
– “Ne diraj onoga ko se povuče neko vreme, u samoću samo njemu znanom, jer svi mi padamo i tražimo kako ponovo praviti korake kao nekad”, objasnio je sveštenik Ostoja Šestović.
Demoni pokušavaju da nas dovedu u takvo stanje večne žurbe, kao da nikad nemamo vremena i navedu da ostavimo molitvu. Upravo na ovaj način se ruši zid koji nas štiti od mračnih sila, zaključio je arhimandrit Rafail Karelin.
Juda je bio jedan od 12 odabranih apostola, jedan od dvanaestorice koji su licem uz lice bili uz Gospoda. Judi je bila poverena vlast nad finansijama, bio je blagajnik – slučajnost ili ne, on je taj kod koga se nalazila kasa. Danas, u Jerusalimu, na mestu gde se nalazi rodna kuća Jude Iskariotskog, nalazi se javni toalet u kome se olakšavaju putnici poklonici iz celog sveta. Sveti Oci govore kako barem jednom godišnje sam Bog Hristos zove svog palog apostola iz ada: „Dođi Judo, vrati mi se“, ali da oči Judine ne mogu podneti tu svetlost, već da beže u sve veću i crnju tamu.
– „Bog je dokraja postao čovek, ali čovek do gnusobe, čovek do prokletstva i bezdana. Da nas spasi, mogao je odabrati bilo koju od sudbina što pletu kolebljivu mrežu istorije; mogao je biti Aleksandar ili Pitagora ili Rurik ili Isus. Odabrao je najgoru sudbinu: bio je Juda!” (Borges)
Izvor/intervju.rs
