Genije je kopao kanale za dva dolara

Bio je vizionar, napustio je Krajinu 100 godina pre nego što su to morali da učine i preostali Srbi sa tog područja. Učinio je ono što daroviti danas rade: sa 19 godina je otišao u beli svet. Ali otadžbinu nikada nije zaboravio. Testamentom je tražio da mu na sahrani sviraju “Tamo daleko.”

Tesla nije bio samo genije, bio je Evgenije, što znači blagorodni. Genije označava rodnog, dok Kakogenije predstavlja zlorodnog. Tesla je pošao putem Evgenija, umešao se u kosmičke procese i izmislio 21 vek. Mnogi su veru u njegovu prepamet potkrepljivali i činjenicom da se nije ženio.

Ro­đen je 1856. u Smi­lja­nu (tada Austrougarsko carstvo) u srp­skoj pra­vo­slav­noj po­ro­di­ci. Kr­šten je u Cr­kvi Sve­tih Pe­tra i Pa­vla, a sla­va po­ro­di­ce bi­la je Sve­ti Đor­đe. Ni­ko­lin otac, Mi­lu­tin, bio je pra­vo­slav­ni sve­šte­nik. Ni­ko­li­na maj­ka, Ge­or­gi­na Đu­ka Te­sla (ro­đe­na Man­dić), bi­la je ta­ko­đe iz sve­šte­nič­ke po­ro­di­ce. Pra­vo­slav­ni sve­šte­ni­ci su bi­li njen de­da To­ma Man­dić, njen otac Ni­ko­la Man­dić i nje­na bra­ća Pe­tar Man­dić i To­ma Man­dić. Pe­tar Man­dić se ka­sni­je za­mo­na­šio u ma­na­sti­ru Go­mir­je kao mo­nah Ni­ko­laj, bio je igu­man tog ma­na­sti­ra, a po­tom Mi­tro­po­lit zvor­nič­ko-tu­zlan­ski i Mi­tro­po­lit da­bro­bo­san­ski. Dve ro­đe­ne se­stre srp­skog na­uč­ni­ka Ni­ko­le Te­sle bi­le su uda­te za pra­vo­slav­ne sve­šte­ni­ke, a nje­gov se­strić Pe­tro­ni­je Tr­bo­je­vić bio je igu­man ma­na­sti­ra Ši­ša­to­vac.

Tesla se mlad otisnuo u svet. Nakon što je iz Budimpešte prešao u Pariz, lutao je ulicama posve zbunjen novim prizorima. Bilo mu je mnogo neodoljivih i privlačnih stvari, tako da je platu – kako je govorio – straćio čim ju je primio. Kada ga je posetio u Parizu Ferenc Puškaš, upitao ga je kako se snalazi u novoj sredini?

• „Najteže je poslednjih dvadeset devet dana u mesecu“, odgovorio je harizmatični Tesla.

Usledio je odlazak u Ameriku gde je prvo radio za Edisona za nedeljnu platu od deset dolara. Jedna anegdota iz tog perioda govori kako su jedne zimske večeri 1885. godine Edison, Edvard Džonson, Bečelor, upravnik radova i Tesla ušli u mali hodnik preko puta zgrade 65 na Petoj aveniji, gde su se nalazile kancelarije kompanije.

• „Neko je predložio da jedan drugome pogađamo težinu i mene su nagovorili da prvi ”stanem na vagu“. Edison me je svuda opipao i rekao: “Tesla je do u uncu težak 152 funte” i tačno je pogodio. Imao sam bez odeće 142 funte, što sam do danas zadržao. Šapnuo sam gospodinu Džonsonu: “Kako je moguće da je Edison gotovo tačno pogodio moju težinu?” “Pa” , rekao je tihim glasom, ”reći ću vam u poverenju ali ne smete nikome da kažete. On je dugo vremena radio u Čikagu u klanici gde je svakodnevno merio na hiljade svinja. Eto zato!“

Nakon što je Edison rekao da će platiti 50.000 dolara osobi koja unapredi dizajn generatora jednosmerne struje, Tesla je noćima kreirao kako bi došao do rešenja. Uspeo je, ali je Edison odbio da mu plati tvrdeći da se šalio.

Kada je Tesla pokrenuo svoju prvu kompaniju, u nedostatku novca kopao je kanale za dnevnicu od dva dolara kako bi skrpio kraj s krajem. Slično je prošao i Mihajlo Pupin koji je u prvim godinama boravka u Americi čistio konjsku balegu i ubacivao ugalj za dnevnicu od svega 0,5 dolara. Iz tog ponora, Tesla i Pupin krenuli su na svoj put u besmrtnost.

Tesla je vo­leo Nje­go­šev Gor­ski vi­je­nac, srp­sku po­e­zi­ju, pisao je o Ko­sov­skom bo­ju… Nov­ča­no je po­ma­gao srp­ske do­bro­volj­ce iz Amerike ko­ji su išli u bal­kan­ske ra­to­ve i u Pr­vi svet­ski ra­t. Te­sla je ove mla­di­će, ko­ji su kre­nu­li na dug put pre­ko oke­a­na, pra­tio iz nju­jor­ške lu­ke.

Cr­no­gor­ski gu­slar Pe­tar Pe­ru­no­vić Pe­run, koji je sti­gao u SAD sa za­dat­kom da kroz gu­slar­ske stru­ne i ep­sku po­e­zi­ju mo­bi­li­še što vi­še ame­rič­kih Sr­ba za rat pro­tiv au­stro­u­gar­skog oku­pa­to­ra, svedočio je kako je Tesla tokom izvođenja pe­sme „Sta­ri Vu­ja­din“ zaplakao. Nakon toga je rekao da su „Gu­sle naj­ja­ča si­la da osvo­je du­šu Sr­bi­nu!“

Upo­ko­jio se na Bo­žić 1943., tražio je da mu na sahrani sviraju “Tamo daleko”. Sa­hra­njen je na gro­blju Fer­nklif, a nje­go­vo te­lo je pre­ma zah­te­vu njegovog sestrića, Sa­ve Ko­sa­no­vi­ća, eks­hu­mi­ra­no i kre­mi­ra­no 25. mar­ta 1943.

Ia­ko ni­šta ne uka­zu­je da je to bi­la Te­sli­na že­lja, pojedinci veruju da se sestrić odlučio na takav čin pošto je usred Drugog svetskog rata bilo neizvodljivo preneti kovčeg sa posmrtnim ostacima u Srbiju. Urna je tek 1957. godine dopremljena i nalazi se u muzeju Nikole Tesle, među patentima naučnika koji je živeo svoje izume.

Izvor: intervju.rs