Povežite se sa nama

Dramatično svedočenje Srbina čiju su porodicu maltretirali Albanci

Kosovska policija u blizini Zubinog Potoka / Reuters

News

Dramatično svedočenje Srbina čiju su porodicu maltretirali Albanci

Piše/Nikola Joksimović

Ekipa Sputnjika je posetila Zubin Potok, u koji su specijalne jedinice policije kosovskih Albanaca ROSU nedavno upale, i tamo razgovarala sa žrtvama brutalne akcije.

Kada iz pravca Zvečana prelazite preko obronaka Rogozne, nakon nekoliko kilometara nailazite na pitomu dolinu Ibarskog Kolašina, čiji je centar Zubin Potok, jedna od četiri opštine na severu Kosova i Metohije.

Ta dolina nedavno je bila poprište surove akcije koju su izvele specijalne jedinice kosovskih Albanaca ROSU, u kojoj je povređen i Mihail Krasnoščokov, službenik UN, koga je prištinska vlada kosovskih Albanaca proglasila za ruskog špijuna.

Rane se još leče

Na akciju ROSU, u kojoj su hapšeni i prebijani nevini ljudi, lomljeni automobili i kuće, više ne podseća gotovo ništa. Prozori na restoranima i radnjama koje je ROSU polomila promenjeni su, tek poneki automobil izlomljenih prozora seća na na ono što je učinjeno.

Ipak, mnogi povređeni su još na lečenju ili primaju terapiju nakon što su im pripadnici ROSU izlomili kosti.

Jedan od žrtava akcije je i Ivica Milovanović, vozač. Njega i njegovu porodicu, suprugu, kćer, sina i bratanca, prebili su albanski specijalci ispred kuće u selu Varage, dok su se spremali da pođu na posao, na trista metara od glavnog puta.

„Samo kad umrem, zaboraviću“, odmahuje glavom Ivica dok nam pokazuje mesto ispred kuće svog bratanca, gde su ih ROSU zatekle. Ivici su polomili dva rebra, dobio je udarce u stomak i mošnice, a kundačili su ga i po glavi.

Čija je ovo zemlja…

„Pošli smo na posao, cela familija. Ovo je naš seoski put, vidite da se glavni put odavde ni ne vidi. Sin je išao svojim kolima ispred nas, jedno 100, 150 metara, stao je i krenuo da se vraća. Kaže: ’Tata, nemoj da idemo gore, tamo su borbena vozila ROSU‘. Vratimo se polako nazad. U momentu je naišao komšija i rekao nam da se vratimo malo nazad da ih ne ometamo. Povukli smo se još malo dok ne odrade svoju akciju“, priča Ivica.

Pripadnici ROSU naprivili su štetu na privatnim automobilima u Zubinom potoku

U trenu, pojavljuju se ROSU specijalci u puzećem stavu, „kao šakali“, opisuje Ivica. Tada počinje fizičko i psihičko maltretiranje porodice Milutinović.

Uz povike da stanu, iako su svi već stajali, i pucnje u vazduh ROSU je počela da ih tuče porodicu.

„Samo sam uspeo da vidim kada je Nevenu, moju ćerku, jedan udario nogom u leđa, dok sam se okrenuo da vidim šta ću, jedan me kundakom udari, pa još jednom… Polomio mi je rebra. Kundakom i nogama. Vezao mi ruke pozadi i samo viče: ’Ti si glavni, ti si krivac, ti si pucao na policiju, majku ti‘“, svedoči Ivica.

Ovo je ’velika Albanija‘!

„Čija je zemlja ovo“, pita me.

„Kako čija, moja zemlja“, odgovorim.

„Nije tvoja, ovo je ’velika Albanija‘, majku ti!“

„Šta da radim? Njegovo se važi“, prepričava Ivica.

„Tu me je još dvaput udario. Video sam da mi i sina biju, ali ne mogu ništa. Ošamućen. Vidim, jedan sa automatom, samo lomi sinovljeva kola. Kada su me vukli prema vozilu u koje su nas ubacili pitaju me: ’Ko je predsednik? A Tači, a Vučić? Republjika Kosova ilji Kosova i Metohija?‘.“

„Ćutim, ne smem da kažem.“

„’Republjika Kosova, je li jasno?‘. Ja kažem: ’Jasno, kako ti kažeš‘, pa kad me je opalio u glavu. Šta da kažem?“, svedoči Ivica o maltretiranju ROSU.

Eh, da smo jedan na jedan… 

Dok nam pokazuje kuda su ga i kako vukli do borbenih vozila, vidimo i uništeni kamion ispred kuće. Taj kamionet, Ivicinom rođaku služi za prevoz svinja i pilića sa farme koju ima. Izbušene gume, polomljena stakla, ulubljena limarija…

Ivica nam objašnjava kako ga je albanski specijalac maltretirao, psovao ga i tukao.

„Da ti kažem, poznajem njihov govor, i onaj starinski i ovaj novi. Ovo je neka sorta, ne znam ni ja šta su. Krupan je, ali da smo jedan na jedan, drugačije bi bilo.“

„Sve bih izdržao, ali toliko poniženje na svom imanju…“

Ivici se u tom momentu gubi glas. Drhti mu brada. Najteže mu je, kaže, bilo kada je video da albanski specijalci u vozilo ubacuju i njegovog sina i bratanca.

Dvodnevni pritvor 

Porodica Milutinović odvedena je u južni deo Kosovske Mitrovice, gde je Ivica prvi put osetio bolove i da ne može da diše. Lekar, Albanac je „utvrdio“ da nema preloma.

U pritvorskoj jedinici, u kojoj su proveli 48 sati, prema njima su se ponašali korektno. Međutim, Ivica je osećao gušenje, a suđenje u severnom delu Kosovske Mitrovice nije mogao da izdrži, pao je u nesvest i prebačen je u šok sobu bolnice u severnom delu Kosovske Mitrovice. Tek tu, dva dana nakon napada ROSU, lekari su konstatovali prelom dva rebra. Iz bolnice je izašao pre nekoliko dana.

Optužen je za huliganstvo, terorizam i ometanje policije na dužnosti.

„Sve će ovo nekako da zaraste, ali ovo sa sinom, sa ženom i ćerkom… To ću da zaboravim tek kada umrem“, kaže nam Ivica.

„Kome sam kriv, šta sam kriv, ne znam… Sve je ovo moje imanje, nikom nikad štetu nisam napravio. Ne samo ovde, nego uopšte, kud god išao. Trideset i nešto godina sam za volanom. Ali ovo što mi se desilo na mom imanju, sa tim nikad ne mogu da se pomirim. Sad smo nas pet, šest rođaka krivi za sve. Šta je kriv gluvonemi čovek koji je uhapšen sa mnom? Šta je kriva moja žena? Moja ćerka?“, priča sa gorčinom.

Sa gorčinom i mi napuštamo Varage i Zubin potok. Posle operacije ROSU, nad dolinom Ibarskog Kolašina nadvila se teška tišina ispunjena strahom koji se oseća u vazduhu.

rs-lat.sputniknews.com

 

Ostavi komentar

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Više u News

Najčitanije na intervju.rs

Facebook

Tagovi

Na Vrh