Čarli Čaplin: sadista, tiranin i ljubitelj devojčica

Iako je Čarli Čaplin popularnost stekao slepstik komedijom, ovaj britanski glumac i direktor bio je sebični megalomanijak čije su besomučne napade besa trpele njegove mlade žene i deca.

Navršilo se 127 godina od rođenja Čarlija Čaplina, čoveka čije lice znate bolje nego njegove filmove. Iako krštenica ove britanske filmske ikone nikada nije bila otkrivena, generalno se uzima kao pouzdan podatak da je Čaplin rođen 16. 4. 1889. Rođendani slavnih ličnosti su sasvim nebitni, ali mnogi ističu da je ovaj popularni jarac došao na svet samo četiri pre dana pre jednog drugog nosioca blesavih brkova: Adolfa Hitlera. Iako su Čaplinovi brkovi deo njegovog lakrdijaškog humora, ovu dvojicu često pominjemo u istom dahu, ne samo zato što je tiranin-scenarista satirizovao pravog tiranina u svom filmu iz 1940. godine.

Poreklom iz siromašne porodice iz južnog Londona, sa odsutnim ocem i duševno obolelom majkom, Čarli Čaplin je klasičan primer napretka, preko trnja do zvezda. Poluobrazovan ali vredan, mali Čarli je u detinjstvu igrao narodne plesove, selio se od radničkih do rođačkih domova, da bi najzad postao učenik legendarnog britanskog komičara Freda Karnoa. Od te tačke, otkriva nam Piter Akrojd u svojoj knjizi iz 2014. „ Čarli Čaplin: život u malom „, Čaplin je munjevito dostigao status „najpoznatijeg čoveka na svetu“, već do svoje 26. godine. Primanja velike holivudske zvezde, uz poštovanje i divljenje koje je zahtevao uprkos telesnom stasu od samo metar šezdeset pet, omogućilo mu je da za života spava sa približno 2,000 žena.

Sledeću životnu saputnicu Čaplin je sreo dok je na zabavama imao običaj da „imitira popularne glumice prilikom orgazma“, otkriva Akrojd. Bila je u pitanju još mlađa starleta, šesnaestogodišnja Mildred Haris, koja ga je ubrzo obavestila da nosi njegovo dete. Suočen sa izborom između porodičnog života i javnog skandala, Čaplin je pristao na brak; venčali su se u oktobru 1918. Ispostavilo se da je Haris samo umislila da je trudna, ili greškom ili svesno. Nedugo potom, kaže Akrojd, Čaplin se pokajao zbog svega. Bio je ubeđen da ga je žena prevarom prinudila na brak, bilo ga je sramota nje u društvu jer nije bila neka glumica „a ni u glavi nije nosila bog zna šta“. Bio je oštar prema njoj i često izbivao van kuće ne obavestivši je. Kasnije mu je stvarno rodila dete, ali je pretrpela i nervni slom, delom izazvan njegovim ponašanjem.

Sledeći brak koji je Čaplin sklopio bio je najnormalniji i najmanje užasan: 1932. godine stupio je u vezu sa dvadeset-dvogodišnjom glumicom Polet Godard, sa kojom je uspešno sarađivao sve do 1942. (Smatra se da su bili u braku, ali niko nije sasvim siguran.) Najvažniji film na kom su radili bio je kontroverzni „Veliki diktator“ (1940.) posle kog im se odnos pokvario. (Kad su Godard više decenija kasnije telefonom javili da je Čaplin umro, odgovorila je „Pa šta?“ i spustila slušalicu.)

Ovaj film, jedan od najpoznatijih i najvažnijih koje je Čaplin ikad snimio, obično se posmatra kao direktna satira Firera iz naslova, koga tumače Čaplin i njegovi brkovi. Ali ne zaboravimo da brkove Čaplin nije pustio za ovu ulogu, već mnogo ranije. Iako film parodira Hitlera kao suludog razmahanog Adenoida Hinkela, takođe pokazuje značajnu dozu saosećanja . Sam diktator je u dva navrata privatno puštao film , a njega niko ne pamti kao osobu prijemčivu konstruktivnoj kritici.

Biografi ovo često akcentuju u pokušaju da Čaplina predstave kao ženskaroša koji se pod stare dane smirio; na mišljenje i pomoć svoje mlade žene se oslanjao kako na setu tako i u životu. To je možda tačno, ali i ovaj brak je patio zbog Čaplinovih nemogućih kriterijuma, napada besa, i okrutnosti prema potomstvu. Džejn Skovel, autor biografije „Una: život u senci“ navodi da je Džoan Kolins primetila da se Una „starala“ o svom ostarelom mužu „za poslušnošću jedne gejše“. Marlon Brando u svojoj biografiji pominje kako se Čarli Čaplin „okrutno“ ophodio prema Sidniju, jednom od sinova iz ranijeg braka sa Litom Grej. Brando i Sidni, takođe glumac, radili su 1967. sa Čaplinom na filmu „Grofica iz Hong Konga“; Brando beleži da je Čaplin svog sina ponižavao pred celom filmskom ekipom. Sidni mu je kasnije rekao da se njegov otac „tako ponaša prema svoj svojoj deci.“ I sam Brando je iskusio Čaplinov bes: „Pred svima me je ponižavao, grdio, pričao da sam neprofesionalan i sramotim svoju profesiju.“ Šta je Brando zgrešio? Zakasnio je 15 minuta na snimanje.