Intervju
Beogradski tattoo majstor Aleksandar Terzić: Svoju prvu tetovažu u karijeri posvetio sam mojoj dragoj sestri
Tokom prethodnih godina tetovaže su postale jedan od najpopularnijih oblika vizuelne kulture u svetu. Etablirani beogradski majstor tetovaže, Aleksandar Terzić iz studija „Meanmachine Tattoo“ pravio je scenarije i crteže od kako je mogao da drži olovku. Prvi „zamorac“ na kome je izveo tetovažu – bio je on sam.
Foto / intervju.rs / Zdravko Stoilković
Nakon tog vrlo uspešnog debija i paljenja plamena mastilom, shvatio je koji je njegov poziv. Odgovorio je industriji kojom danas dominira pomerajući granice umetničke forme. Njegovi radovi pokrivaju širok dijapazon od pisma, preko realizma, pa do najzanimljivijih avangardnih i savremenih trendova rođenih iz unakrsne kontaminacije i reinterpretacije klasičnih ikonografija.
Terzić je predvodnik generacije novog talasa tetoviranja, a posao tattoo majstora opisuje kao miks, odnosno balans između zanata i umetnosti, sa primesama i jednog i drugog. Smatra da je vrlo bitno održati taj balans, pritom ne otići ni u jednu ni u drugu krajnost.
Kikbokser među tattoo majstorima: Aleksandar Terzić
– Tetoviranjem sam profesionalno krenuo još krajem srednje škole, a prva tetovaža u karijeri bila je ujedno i moja prva tetovaža. Tako sam sledećeg jutra ustao, pokazao tetovažu svojim roditeljima i svečano objavio da počinjem da tetoviram. Inače, posvećena je mojoj dragoj sestri – otkriva Terzić kako je tekao razvojni put.
Nekada glavna tetovaža na ovim prostorima bila “Mile JNA 1969.“ a, Terzić navodi kako se danas najčešće rade religijiski motivi, motivi iz popularnih TV serija, određene životinje, sa akcentom na recimo vukove i lavove koji su trenutno popularni. Među nežnijim polom popularni su mali motivi, rečenice, sidra, inifiniti simboli…
– Scena u Srbiji je trenutno na jako visokom nivou što se tiče kvaliteta izrade samih tetovaža. Kvalitet naših majstora takođe potrvrđuje i to da smo vrlo zapaženi i priznati na evropskoj, a nekolicina čak i na svetskoj tattoo sceni. Vidi se kolektivan napredak svih nas koji se profesionalno bavimo ovim poslom – eksplicira Terzić navodeći kao ključnu stvar saradnju i nesebičnu pomoć među našim tattoo majstorima koji usko sarađuju i savetuju jedni druge.
Ono što zamera je da jedna takva scena pre svega nema Asocijaciju koja bi im bila oslonac i podrška, kao ni pravu i ozbiljnu Tattoo konvenciju.
Terzićevi modeli nalikuju pokretnim bilbordima njegovog umetničkog izraza, te dodaje da se dešava da odgovara ljude od loših motiva, odnosno lošeg dizajna. Naročito ukoliko primeti da klijenti nisu sigurni u izbor motiva kako sutradan ne bi došli u situaciju da je klijent nezadovoljan ili da se kaje zbog svog izbora. Dodaje da je akcenat na tome da klijent bude zadovoljan konačnim izgledom tetovaže, dok je novac tu sporedna stvar.
Objašnjava da tetovaže generalno nemaju nuspojave, ali da se kod vrlo malog broja ljudi desi da organizam reaguje na neki od sastojaka, najčešće na crveni pigment.
– Najviše volim motive koji su kombinacija tradicionalog i realističnog stila. A, osnovom dobre tetovaže smatram pre svega dobru poziciju koja prati anatomiju tela, dobru kompoziciju, kao i kvalitetnu tehničku izvedbu – iluminira Terzić .
Izvor / intervju.rs
