Autentični miris srednjeg veka
“Njegovo Veličanstvo [Luj XIV] smrdi poput divlje životinje”, napisao je jedan ruski ambasador o francuskom kralju koji se okupao samo dva puta u životu i koji je kupanje smatrao ‘odrvratnim’. U to vreme, Evropljani su Ruse smatali perverznim – jer su se Rusi kupali makar jednom mesečno.
Ali, kupanje i lična higijena u Evropi nisu oduvek bili nešto što se smatralo odvratnim i opasnim po zdravlje. Drevni Grci su usvojili ideju kupanja od hindusa koji su bili upoznati s prednostima već pre 3.000 godina, a i Rimljani su čistoći tela pridavali veliku pažnju. Sve do 4. i 5. veka, Hrišćanske vlasti u Evropi su dozvoljavale ljudima da se okupaju radi čistoće i zdravlje, ali su u tom periodu već počeli sa osuđivanjem javnih kupatila, kao i prisustvo žena u njima.
Tokom vremena, vlasti su postavljale sve više i više ograničenja, pa su eventualno zabranili ljudima da se kupaju goli. Na kraju, sve je kulminiralo kada su srednjovjekovne crkvene vlasti počele govoriti kako javno kupanje dovodi do nemorala, promiskuitetnog seksa i bolesti. Stav crkve se brzo širio Evropom, pa je uskoro većina kontinenta verovala da kupanjem mogu ‘pokupiti’ neku bolest.
Holandski filozof Erasmus je 1526. godine zabeležio propast javnih kupatila: “Pre dvadeset i pet godina, ništa nije bilo više u modi kao kupatila. Danas ne postoji ni jedno, nova kuga nas je naučila da ih izbegavamo.”
U pismu koje je Don Juan Henry Navarra poslao svojoj dragoj Gabrielle d ‘Estrées je pisalo: “Ne perite se, moja draga, ja ću vas posetiti za tri sedmice”. (Sam Navarra se okupao samo tri puta u životu, dva puta prisilno)
Srednjovekovni evropski gradovi bili su zatrpani smećem. Stanovnici su jednostavno bacali smeće, izmet i urin kroz prozor na ulicu, a sve se to mešalo sa blatom i ‘mirisom’ velikog broja svinja. Kupatila su postale luksuz, a buve, uši i ostale bube su preplavile sve bogate i siromašne kuće u svim većim gradovima, poput Londona i Pariza.
Čak ni najbogatiji nisu imali naročito dobar izbor hrane, a porodice u kojima dvoje ili troje od deset dece preživi – smatrale su se izuzetno sretnim (trećina žena je umirala na porođaju).
Bolesti poput boginja i sifilisa su unakazile lica ljudi koji su se često mogli videti na takvim smrdljivim (noću neosvjetljenim) ulicama.
Jedan italijanski plemić je napisao u svojim memoarima da je u 16. veku bilo nemoguće hodati ulicama. On je morao držati naparfemisanu maramicu ili mali buket cveća ispod nosa da ne povrati. Ljudski otpaci nisu bili jedini izvor smrada – mesari su takođe bacali utrobu stoke na ulice, koje su često bile preplavljene i krvlju životinja.
Izabela Prva, kraljica Kastilje, priznala je da se okupala samo dva puta u svom životu: kada se rodila i kada se udala.
“Kupanje greje telo, ali slabi organizam i proširuje pore. Zbog toga kupanje može biti opasno, uzrokovati bolesti, pa čak i smrt “, pisalo je u jednom lečničkom dokumentu iz 16. veka.
„Nipošto ne treba umivati lice, jer to može oslabiti vid!”, napisao je jedan doktor iz 16. veka. Što se tiče žena, one su bile nešto čistije – kupale su se [čak!] dva ili tri puta godišnje. Ovakav nedostatak lične higijene se u većini Evrope zadržao sve do sredine 19. veka.
Engleski kralj Henri IV naredio je svojim vitezovima da se okupaju barem jednom u životu.
Srednjevekovne cure oduzimale su muškarcima dah
