Intervju.rs istražuje: sa prosečnom platom u Srbiji, ljudima bi trebalo 275 godina da bi zaradili mesečnu platu Žoze Murinja. Paradoksalno, troškovi izrade kovanice veći su od njene vrednosti u opticaju. Zbog čega Žizel Bundšen zarađuje više od svih muških manekena zajedno, i kako je moguće da Lionel Mesi obrće više novca od države Srbije?
Ekonomija je nauka koja zavisi od ekonomista koliko i vreme od vremenske prognoze. Kako drugačije shvatiti sled nelogičnosti u kome obuća za decu košta više od one za odrasle iako je razlika u količini materijala i petostruko veća u modelima za odrasle? Devijacija se vezuje za sentimentalnost ka deci koja se objašnjava tendencijom odraslih da ne žele da daju 5.000 dinara za cipele, ali će taj novac dati za cipelice koje će beba prerasti za mesec – dva. Ova fenomenološka mistagogija uočena je još sredinom 18. veka kada je ekonom i filosof, Adam Smit, zapazio ekonomske „crne rupe.“ Sistem je objasnio paradoksom „Voda i dijamant“ koji daje odgovor na pitanje kako je moguće da dobra neophodna za čovekov opstanak, kao što su voda ili vazduh, imaju nisku cenu, dok dijamanati ili zlato imaju visoku, iako nisu neophodni za opstanak.
Smit je fenomen objasnio da je u pitanju veštačko brendiranje i forsiranje određenih dobara. Dijamanti, inače, nisu toliko retki koliko se smatra. U industriji nakita nisu se ni koristili sve do početka XX veka kada je kompanija „De Beers“ od njih stvorila svojevrsni „romantični brend.“ Gotovo svi rudnici dijamanata u svetu su u vlasništvu ove kompanije. Veruje se da su prirodi potrebne hiljade godina kako bi stvorila dijamant koji će potom promiskuitetna bitanga da okači na lančić i da pokloni duplo mlađoj švalerki za rođendan. Dijamantsko prstenje nije korišćeno u svrhu prosidbi sve do 1948. kada je kompanija lansirala lukavu kampanju: „Dijamanti su večni.” Predsednik odbora De Beersa, afrički multimilijarder Niki Openhajmer 1999. godine priznao je da su: „Dijamanti nemerljivo bezvredni, osim što ispunjavaju jednu duboku psihološku potrebu.“
Zanimljiva činjenica iz sveta mode je da je godišnji prihod brazilske manekenke Žizel Bundšen oko pet puta veći od deset najplaćenijih muških manekena zajedno. Ona zarađuje 42 miliona, dok deset najplaćenijih manekena zajedno za godinu zarade 7,6 miliona dolara.
Interesantno je i to da Google ima veću vrednost od države Rusije. Prema pisanju Blumberga, vrednost čitave ruske berze trenutno se procenjuje na 325 milijardi dolara, dok je vrednost Gugla oko 340 milijardi dolara.
Najbolji fudbaler Barselone, Lionel Mesi, vredi 0,2 odsto više od kompletnog srpskog godišnjeg državnog bruto prihoda. Način na koji jedan sportista – zabavljač širokih masa obrće koliko i šest miliona Srba, govori ili da je društvo beznadežno bolesno ili da je Srbija beznadežno siromašna, šta god nam govorili političari u predizbornoj kampanji.
Izvor: intervju.rs
