Povežite se sa nama

SIN NEUSTRAŠIVOG POTPUKOVNIKA: Otac je bio strah i trepet za OVK

Foto/novosti.rs

Trezor

SIN NEUSTRAŠIVOG POTPUKOVNIKA: Otac je bio strah i trepet za OVK

Piše: S. BABOVIĆ

Sin Veljka Radenovića, junaka srpske policije i oslobodioca Orahovca 1998. godine, za novosti.rs Srce mi je uvek puno kada mi njegovi saborci pričaju koliko je bio hrabar i da je mnogima bio kao otac.

Sve donedavno, istorija nije imala sluha za junake rata na Kosmetu, a o Košarama se govorilo gotovo šapatom. Takva nepravda pogodila je i potpukovnika Veljka Radenovića (1955-2012) iz Peći, jednog od najvećih heroja u redovima srpske policije, učesnika svih ratova devedesetih godina, koji je bio strah i trepet za OVK, i junak oslobodilačke bitke za Orahovac jula 1998. godine. Narod, međutim, nije zaboravljao. Legenda o heroju sačuvana je u pesmi „Đenerale, đenerale“, koju je napisao Gavrilo Kujundžić, svedok opsade Orahovca i okolnih sela, tokom koje su teroristi kidnapovali više od 100 nealbanskih civila, žene, decu, starce. Tela mnogih od njih pronađena su u masovnim grobnicama.

Foto/Novosti.rs / Sin Vukašin sa jednim od očevih odlikovanja

Tragičan bilans žrtava bio bi i veći da nije bilo, u to vreme, kapetana Radenovića, koji je prvi sa svojom jedinicom probio teroristička uporišta. Porodica Radenović, koja je zajedno sa predstavnicima „Besmrtnog puka“ položila venac na grob „đenerala“, na Novom groblju u Kruševcu, ekskluzivno za „Novosti“ svedoči o suprugu, ocu, dedi, neprežaljenom borcu.

– Imao sam samo 14 godina kada je bio rat na Kosmetu. Sećam se da tata uglavnom nije bio kod kuće, dolazio bi samo da nas vidi i prespava – priča za „Novosti“ Vukašin Radenović, Veljkov sin, koji je nastavio očev put i danas je poručnik odreda Žandarmerije u Kraljevu. – Samo je retko, i to sa saborcima, govorio o ratu. Mnoge priče o ocu čuo sam baš od ljudi koji su ratovali s njim. Srce mi je uvek puno kada čujem koliko je bio hrabar.

Radenovićevi ljudi u borbu nisu hteli bez njega. Sin Vukašin nam govori da je slušao kako je njegov otac bio do te mere neustrašiv da su ga viđali kako stoji sam na čistini i komanduje, dok se oko njega puca na sve strane!

– Pitao sam ga godinama kasnije kako to da se nikada nije plašio. Samo mi je rekao: „Sine, nema tu mesta za strah, jer ko se krije, njega metak prvo nađe“. To je bila njegova filozofija – svedoči Vukašin.

A, meci su ga „tražili“. Pričalo se da OVK nudi ogromnu novčanu nagradu ako se Radenović uhvati živ ili mrtav. Jednom to umalo da se dogodi.

– Dok je objašnjavao zadatak svojim ljudima na terenu, prepričavao je kasnije, kao da je osetio oštar bol, odnosno „kao da ga je neko udario prutom po glavi“. Kada je dotakao to mesto, video je da ne curi krv i vratio se sa svojima u prizrenski štab – otkriva nam mlađi Radenović. – Onda je neko zapazio nešto čudno na očevoj kapi i rekao mu da je skine. Moj otac je uzeo kapu u ruke i na zadnjem delu video dve rupe. Gađali su ga snajperom.

Tu kapu Radenovići čuvaju kao svetinju. U vitrinama porodične kuće u Kruševcu, gde su došli posle progona iz južne srpske pokrajine, čuvaju i brojna potpukovnikova odlikovanja, orden za hrabrost, pohvale, čiji se broj ne zna. Supruga Slavica, sinovi Bojan i Vukašin i ćerka Bojana, svedoci su skromnosti čoveka, koji je na svako priznanje odgovarao još većim herojstvima tamo gde se pucalo.

– Uvek je išao prvi u borbu, pa su ga ljudi toliko poštovali i voleli da je mnogima bio kao otac – govori Vukašin. – Mnogim saborcima je i život spasao. Ima dosta takvih priča, a da su istinite, najbolji je dokaz pesma „Đenerale, đenerale“, koju sam ni sam ne znam koliko puta čuo na stadionima. I ocu je bilo milo, kada je shvatio da je njemu posvećena, na humanitarnom koncertu na „Marakani“.

Foto/Novosti.rs /Kapa Probušena snajperom

Iako je 20 godina bio dijabetičar, Veljku to nije smetalo da nosi insulin u bitke. Posle penzionisanja, poslednjih sedam godina života, bilo mu je sve teže. Zbog uznapredovalog dijabetesa odsekli su mu nogu. Umro je 2012. u Kruševcu. Na nadgrobnom spomeniku isklesane su reči pesme „Đenerale, đenerale, ti veliko ime nosiš“. Ispod njih uvek gori sveća.

HVALA TI, VELjKO

PRE kultne pesme „Đenerale, đenerale“, neustrašivom potpukovniku bila je posvećena još jedna pesma – kompozicija „Hvala ti,Veljko“, koju je izveo Srećko Ćosić. Ceo aranžman su u znak zahvalnosti platili meštani Orahovca koje je spasla Radenovićeva jedinica.

SRCE OSTALO NA KOSMETU

VELjKO Radenović je rođen u Đakovici, odrastao u Peći, školovao se u Vučitrnu. Po završetku Srednje škole unutrašnjih poslova, dobio je prekomandu u Prizren, gde je proveo veći deo radnog veka. Nakon rata na Kosmetu, posle 2000. godine, vodio je posebnu jedinicu policije u Kuršumliji, a potom učestvovao u formiranju Žandarmerije. Do penzije je bio na mestu pomoćnika komandanta odreda Žandarmerije u Kraljevu.

ILIJA, DEDIN NASLEDNIK

– UNUK Ilija je „preslikani“ suprug, ima njegove plave oči, tako je odlučan, voli fudbal, i deda mu je idol – svedoči udovica Slavica Radenović. – Čak smo morali i malu uniformu da mu sašijemo. Kao i Veljko, najviše voli porodicu, policiju i svoju zemlju.

novosti.rs

Ostavi komentar

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Više u Trezor

Najčitanije na intervju.rs

Tagovi

Na Vrh