Povežite se sa nama

intervju.rs

JEZIVE ISPOVESTI PROSTITUTKI IZ SRBIJE Tri naše mlade devojke otkrivaju kako su ušle u svet „kurvanja“! Jecaji kakve nikad niste čuli!

Srbija

JEZIVE ISPOVESTI PROSTITUTKI IZ SRBIJE Tri naše mlade devojke otkrivaju kako su ušle u svet „kurvanja“! Jecaji kakve nikad niste čuli!

Istinite priče zbog kojih će vam suze krenuti, i to se sve dešava u našoj zemlji.

Zakon za njih ima poseban termin – seksualne radnice, u svakodnevnom govoru nazivaju se prostitutke ili prodavačice ljubavi, kako god se zvale, zajedničko im je to što zarađuju nudeći svoje telo za novac.

Kao u svakoj društvenoj grupi, i ovde postoji ogroman jaz: neke su “elitne” i žive luksuzno, ali ima i onih sa samog dna – uličarki čija je svakodnevica ispunjena zlostavljanjem i poniženjima, koje su na ivici egzistencije, zavisne od narkotika i alkohola. Prodaju se za siću kako bi nabavile drogu, piće i nešto hrane, žive od danas do sutra sanjajući o lepšoj budućnosti, koja je za većinu nedostižna.

Ko su te žene i kakva ih je strašna muka naterala da nude svoje telo stojeći uz ivicu prašnjavih drumova, svake noći, po snegu i kiši, kad stegne mraz i kad se usija asfalt? Zašto nisu potražile neki normalan posao? Kakav je njihov život i ima li za njih nade?

Odgovore na ova pitanja pokušali smo da dobijemo obilazeći mesta na kojima se okupljaju prostitutke najnižeg ranga, koje su dotakle samo dno života.

BEZ UTEHE

Na Kaćkoj petlji, najpopularnijoj novosadskoj štajgi, zatičemo nekoliko prostitutki. Oskudno obučene, upadljivo našminkane, s kosom sprženom od jeftine farbe, cupkaju čekajući da se zaustavi neko željan kratkotrajnog užitka. Većina su Romkinje čije je godine nemoguće odrediti, deluju istrošeno, bar deceniju starije od svoje dobi. Gledaju nas nepoverljivo, da nismo bili u društvu Nebojše Đurasovića, osnivača “Preventa”, i njegovih volontera, jedinih ljudi koji se koliko-toliko brinu o njima, ne bismo imali nikakve šanse da razgovaramo s ovim ženama. Kada su se konačno otvorile, ostali smo bez reči, jer tu nema utehe, razumevanja, ohrabrivanja, novih pitanja. Skoro da nema nade. Ili možda, bar za neke od njih, ipak ima?

DINA (27): Otac i brat, moji najveći dušmani

Nas osmoro živeli smo u kućici od dasaka. Imali smo samo jednu sobu, tu smo spavali, prali se, jeli kad se imalo šta. Mi, deca, nismo išli u školu, prosili smo s majkom po gradu i sve smo pare davali ocu koji se nije treznio. Uvek mu je bilo malo, tukao nas je i psovao, lomio ono malo sirotinje što smo nakupili po đubrištu. Kada me je prvi put silovao, bilo mi je 11 godina, braća i sestre samo su se zavukli ispod pokrivača, mama je ćutala, pušila i gledala kako se otimam i plačem. Posle je to bilo redovno, onda je nasrnuo i brat… Pobegla sam kod strine koja je dugo u tom poslu na ulici. Upoznala me je s nekim mušterijama i tako sam počela da se kurvam za pare.

Kad se ufiksam, bude lakše

Posle sam srela tog momka, bio je mnogo stariji od mene, i zaljubili smo se. Bio je dobar prema meni, kupovao mi je stvari, vodio me na pljeskavice, nije mi dao da idem na ulicu, tražio je da se preselim kod njega da živimo ko muž i žena. Ubrzo sam skontala da je narkoman. Težak. Dilov’o je drogu da bi imao za sebe, uzimao je sve više, a i ja sam se navukla, pa nam je usfalilo para. Šta ću, ponovo sam izašla na ulicu, rekao je da nema ništa protiv, takva je situacija. Bilo mi je teško, al’ kad se ufiksam, bude mi svejedno.

Neću još dugo

Moj čovek je umro prošle godine, predozir’o se, srce mi se slomilo, volela sam ga ko boga, nikad ruku nije podigao na mene. Ostala sam u kući s njegovim bratom i snajom, sad radim za devera. I on se drogira, mnogo je prgav, tuče i mene i svoju ženu, provaljuje mi u sobu, ‘oće da spava sa mnom, a ja popuštam, nemam kuda da odem. Htela sam da se skinem s heroina, da nađem neki pos’o, da živim ko sav normalan svet. Posle mislim, za koga, bre, dece nemam, ne mogu da zatrudnim, valjda zato što su me onako krvnički silovali kad sam bila mala. Ovakav život gori je od smrti, al’ nemam hrabrosti da se ubijem. Čekam da me dokusuri droga, da se preselim na onaj svet, kod mog čoveka, neću još dugo, sto posto, pazi šta ti kažem.

SEKA (20): Spavam, a oko mene trčkaju pacovi

– Bilo mi je trinaest kada je majka dovela novog ljubavnika. Vidim, gleda me skot ispod oka, primetila je to i ona, počela je da ljubomoriše i na kraju me je izbacila iz kuće. Smetam joj, tako je kazala. Otišla sam kod oca, nisam se tamo dugo zadržala, mnogo je dece, gužva bre, samo sam im ja falila. A i maćeha me je tukla, nije gledala gde udara, sklanjala je od mene hranu, nisam imala šta da obučem. Pobegla sam odatle, spavala sam po napuštenim kućama, neke nisu imale prozore i vrata, oko mene su trčali pacovi, mnogo sam se plašila, ali nisam imala kud. Danju sam prosila, skupilo bi se tu malo para za hranu, garderobu sam iskopavala po kontejnerima.

Propala veza

– Kad je došla zima, bilo mi je baš teško. Tada sam počela da se prodajem po ulici, onako mlada, tek uzela petnaestu, imala sam dosta mušterija i mogla sam da platim sobicu da mogu da prespavam.Tada sam se prvi put zaljubila, taj momak me je odveo kući, mislila sam da me je krenulo u životu. I dalje sam radila na štajgi, donosila sam mu sve što zaradim, ali brzo je pokazao svoje pravo lice. Mnogo je pio, dovodio je druge žene i nisam to više htela da trpim. Jednom smo se potukli, dobila sam dobre batine, ali ni on nije dobro prošao, i dan-danas nosi ožiljak od daske kojom sam ga mlatnula po licu.

Bijem i ja njih

– Ne dam na sebe, ‘ladno ću se potući ako je frka. Znaš li ti koliko su me puta mušterije napale, obave pos’o pa traže pare nazad, ma šta traže, otimaju. E, ne može majci, nećeš me prevariti, krvavo sam to zaradila, a ti ćeš sad videti svoga boga. Iznenade se kad vide kol’ko sam jaka. Ostale devojke često se vraćaju u modricama i ranama, slabe su, ne umeju da se odbrane, i još ostanu bez ičega.

Policija nas ponižava

Bojim se jedino murije, kad naiđu, spasavaj se ko može, prvo nas izmlate i ispsuju, pa nas naguraju u maricu i pravac u pritvor. Kurvanje za lovu kod nas je zakonom zabranjeno, moraš da se paziš, ali nekad te iznenade, ko da padnu s neba. Uglavnom nas puštaju posle tri dana, dok smo tamo, tuku nas kao volove u kupusu, govore nam svašta, da smo prljave i smrdljive, da smo ološ koji neće da radi, da smo sramota za ovaj svet. A gde da nađem posao, nemam školu, ko će ovakvu da me primi da radim. Jednog dana ću prestati, sigurno, udaću se, izroditi decu, štajga će biti moja ružna prošlost. Kada? Pa, ne znam, valjda ću sresti nekoga ko će hteti da me voli.

MAKSI (25): Htela sam laku lovu

– Završila sam za frizerku, mislila sam tada de je ceo svet moj. Ali, nikako da dođem do posla, džaba što sam dobra. Udala sam se za momka iz naselja, dobili smo dete, trebalo je para za pelene, za odeću i hranu. Muž skuplja sekundarne sirovine za bogatog gazdu koji mu daje neku bedu od plate, od toga se ne može živeti, pa sam se i ja prihvatila posla. Brala sam voće i povrće po velikim imanjima, nije loša dnevnica, ali van sezone se ne radi, a i tada moraš dati detetu da jede. Moja komšinica često ide na Kaćku petlju, pričala mi je da nije strašno, pa predložih svom čoveku da i ja probam. Mislila sam da će pobesneti, ali odmah se složio. I tako, kad nema drugog posla, spremim se i pravac na autoput.

Ne znaš šta je gore

Ako me prati sreća, imam pet mušterija na dan, to ti je šest crvendaća. Krvav je to novac, ne znaš da li je gore kad te pokupi neki perverzni matorac ili kad ti zapadne mlad momak, narkoman ili psihički bolesnik. Obično sve obavimo u kolima, ako hoće, odradimo u obližnjem šumarku ili nekom motelu, ali tada traje duže i više košta. Kad završim, vratim se na štajgu i čekam novog. Ujutro dođem kući sva izlomljena, povraća mi se od same sebe, perem se dva sata da sklonim tu prljavštinu. Svaki put kažem da više ne idem tamo, ali prokleti novac, uvek ga je malo, pa se vratim. A i mužu se osladila kinta, sve cokće dok broji pazar, vidim da ga je baš briga kako mi je. U poslednje vreme ne mogu na štajgu ako ne popijem nešto žestoko, ponesem i dva tri unučeta, za svaki slučaj. Pijem sve više, tako sam mirnija i veselija. I nije mi toliko gadno.

zena.blic.rs

Nastavi da čitaš
Ostavi komentar

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Više u Srbija

Najčitanije na intervju.rs

Facebook

Tagovi

Na Vrh