Povežite se sa nama

Dan posle protesta: Dan kada je umrla M. Marković

Foto/Dragoljub Zamurović

Politika

Dan posle protesta: Dan kada je umrla M. Marković

U danu posle, kada provladini mediji liju suze za udovom Slobodana Miloševića, Mirjanom Marković, a ceo SPS uzdiše (neko od olakšanja, a neko od muke) što „šefovoj ženi“ nije ispunjena poslednja želja – da se vrati u Beograd za života, Srbija i dalje tone u podele. 

Piše: Aleksandar Bećić

Hajde što smo se odavno podelili na one koji su na vlasti i one koji bi hteli na vlast. Nego što se sad ponovo delimo na one koji misle da je u subotu, 13. aprila počeo pad režima Velikog Vođe i one koji misle da je tog dana trebalo „sekirom među rogove“ po režimu koji izluđuje Srbiju već sedam godina.

E, TU JE, ROĐACI, VELIKI PROBLEM 

Kvazi revolucionari već 24 sata vrište kako je sramota što je „energija naroda potrošena“ i kako je sramota što se nije krenulo u juriš na Skupštinu, kao onomad, pre nepunih 19 godina.

Samo, s obzirom na to da sam tokom protesta bio u epicentru, nekako nisam siguran da je iko od tih revolucionara krenuo sa onim herojskim pokličem revolucionara i pravih oficira srpskih, koji ne glasi „napred, junaci“, nego „za mnom, braćo“.

Nažalost, dobar deo (ne svi, već dobar deo) tih mrsomuda zapravo je sedeo kod kuće u subotu i gledao prenos preko interneta koji je čitavo vreme štucao. I komentarisao „šta će Pera, Žika, Laza na govornici“.

Drugi deo tih „ogorčenih“ tvrdi da više nikad neće biti na protestima. Nema veze. Ne morate da dođete. Doći će drugi. Oni koji su shvatili da šetnja ne boli. Da nismo fašisti. Da smo normalni ljudi koji se ne boje.

Lično, ponosan sam na sve one koji su u subotu, 13. aprila, bili u Beogradu na protestima koje je organizovao Savez za Srbiju.

Ponosan pre svega zato što ničija majka posle tih protesta nije zakukala. 

Ponosan zato što se pokazalo da ipak ima onih koji neće odustati od dolaska na šetnju, makar Beograd bio „mekano“ blokiran, a pojedini prevoznici volšebno otkazivali ugovorene i već plaćene autobuse.

U istoriji srpske politike ostaće zapisan dan kada su pojedini autoprevoznici bez blama objasnili da autobusi ka Beogradu ne saobraćaju zato što „nema dovoljno goriva, a ni izvršilaca“ (čitaj – vozača) koji bi prevezli ljude do prestonice na proteste. Bljutavo je bilo i ukidanje mogućnosti kupovine karata za prevoz iz Niša ka Beogradu…

Ali neka. Bilo nas je.

DA LI JE POSTOJALA KRITIČNA MASA

Ne. Da se ne lažemo – nije. Falilo je 20.000 ljudi pa da se narod ustalasa. Ali i ovako – bilo je dovoljno ljudi da se ona vladajuća „elita“ već punih 24 sata upinje iz petnih žila da nas ubedi kako je na protestima bilo „7.200 do 7.500 ljudi“.

„Dragi“ naprednjaci: Znam ja da ćete vi imati duplo više ljudi na mitingu. Ma kakvi duplo: Vi ćete imati 15 puta više (pošto je nas bilo 7.500). Nije to nikakav problem: Opštinski odbori širom Srbije već su dobili kvotu koju moraju da ispune. Evo – čuh (a ne kažem da je tačno) da ovi „moji“ naprednjaci iz Mladenovca u Beograd moraju da dovedu 700 ljudi (čitaj – 14 autobusa).

Ma sve ima da pršti od sreće i vere u bolji život.

Još kad vam se veliki vođa obrati, doživećete kolektivnu katarzu, a veliki broj vas će (što da ne, i to je normalno) doživeti orgazam. Politički.

Ali, da se vratimo mi na ovo ubeđivanje nas da je miting opozicije „pukao“.

Čemu tolika panika i toliko komentara, tvitova, postova, klinčeva i uvreda? Čemu ako je na tom mitingu zaista bilo 7.200 do 7.500 ljudi? 

Da sam lično ja u vlasti, i da se protiv mene na nekom mitingu okupi 7.500 ljudi ne bih ni reč prozborio. Samo bi mi se brk smeškao. Novinarima bih poručio da mi je drago što su politički protivnici pokazali svoj maksimum i da mi je drago što je sve prošlo u miru.

Na žalost, čovek koji misli da će vladati zauvek, Gospodar Vučić i njegove podguzne muve, opet su pokušale da nas ponize i uvrede, usput nam dodajući da smo fašisti. Po ko zna koji put.

Nego, ima tu jedan problem:

Sećam se dobro mitinga sa stiroporom Srpske  napredne stranke iz 2011. Nije na tom mitingu bilo, „dragi“ moji naprednjaci ništa više ljudi nego sinoć. 

I za razliku od današnjeg „direktora“ Javnog servisa napredne Srbije, bivšeg novinara a današnje podguzne muve Aleksandra Vučića, tadašnji direktor RTS-a, Aleksandar Tijanić imao je (izvinjavam se na prostakluku) muda da pusti 15-minutnu reportažu o tim protestima.

E, vidite, tako se radilo u demokratskoj Srbiji, kada je, kako vi danas tvrdite, vladao medijski mrak.

I zamislite, tada ministar odbrane nije pretio da će da štrajkuje glađu, a predsednik države nije govorio da ćemo potonuti u fašizam. Ah, da: Tada je Dragan J. Vučićević tvrdio da su Vučić i Nikolić nešto najgore što postoji na političkoj sceni.

NEGO, U PAMET SE, OPOZICIJO

Nadam se da vam je jasno da do petka Gospodar Vučić neće ispuniti niti jedan jedini zahtev.

Nadam se da vam je jasno da će u petak, 19. aprila održati miting o trošku poreskih obveznika kom će prisustvovati i mnogo zaposlenih u javnim službama.

Ako bih mogao da vam predložim:

Nađite nekoga ko može da vas zameni na govornici. Nekoga koga će narod voleti. 

Napravite ozbiljan plan stvarne građanske neposlušnosti. One koja će da grize strpljivo kao mravi, koja će da ubada kao roj stršljenova.

I za boga miloga: Napravite više tabloid. Ne možete u rukavicama protiv ovih i ovakvih satrapa. Žao mi je, ali morate u rogove. Tabloide niko ne voli, ali ih svi čitaju i svi prenose. 

Uzalud nam ukupno 18 registrovanih medija koji govore otvoreno. Od tih 18 medija pola odlazi na internet portale koji jednostavno ne dopiru do širokih narodnih masa. Ostatak otpada na šačicu magazina koji zajedno sa jednim dnevnim novinama nemaju tiraž kakav na dnevnom nivou ima Informer. I na manje od 5 TV stanica.

Napravite svoju radio stanicu. 

Napravite televizijske stanice. 

Ima ljudi koji to mogu da urade. 

Idemo dalje. Zajedno. Do pobede.

kolumnista.com

Ostavi komentar

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Više u Politika

Najčitanije na intervju.rs

Facebook

Tagovi

Na Vrh