Povežite se sa nama

Životinje unose više antibiotika nego ljudi, “što dalje implicira…”

U Fokusu

Životinje unose više antibiotika nego ljudi, “što dalje implicira…”

Foto/internet

Životinje unose više antibiotika nego ljudi, “što dalje implicira…”

Gotovo svakom od nas se dešavalo da mu lekar prepiše antibiotik (ili ga bolesnici sami nabave u apoteci što je doskoro bilo moguće i bez lekarskog recepta) za lečenje prehlade koja je zapravo virusno oboljenje na koje antibiotik nema uticaj. Daleko opasniji problem je što se ogromne količine antibiotika unose u životinje koje su deo čovekove ishrane.

Antibiotici, čija je uloga ne da leče, već da pospešuju rast životinja na farmama otkriveni su četrdesetih godina 20. veka. Uloga ovih „promotera rasta“ je da omoguće životinjama da energiju troše na rast umesto za borbu sa onim laganijim, čestim bolestima. Ovaj tip antibiotika je odskoro zabranjen i u SAD i u Evropskoj uniji, ali se obilno koriste u drugim delovima sveta odakle stižu na našu trpezu.

Uz promotere rasta na farmama se koriste još dve vrste antibiotika. Jedni služe za lečenje bolesnih životinja, a drugi se daju preventivno, u malim dozama, kako bi se bolesti sprečile. Procenjuje se da će tako ove godine na globalnom nivou životinje koje čovek uzgaja unositi više antibiotika od ljudi.

Ne čudi što su tokom decenija nepromišljene upotrebe antibiotika bakterije postale otporne na ove lekove. Sve češće se događa da ljudi dobijaju sepsu nakon nekada banalnih bolesti samo zato što antibiotik više nema dejstvo.

Zbog porasta tražnje za mesom male farme se sa rastom transformišu pa životinje na njima najčešće ne pasu travu i ne šetaju po gazdinstvu kao u reklami, već kratak život provode u prenaseljenim štalama i hangarima bez dnevne svetlosti i prirodne cirkulacije vazduha.

Tako mnoge životinje ceo svoj vek provede u minijaturnom boksu, u mraku, nakljukane antibioticima, potpuno nepokretne poput teških invalida. Meso takvih životinja je mekano, utovljene su jer ne troše energiju na kretanje.

Meso punjeno antibioticima

Zbog takvog života neprekidno su pod terapijom koja sprečava širenje bolesti. Istovremeno, antibiotici koji se rutinski daju životinjama ubrzavaju rast, što znači da one pojedu manje hrane i imaju kraći život na farmi omogućavajući brži obrt i veći rast prihoda uzgajivača. Tako se na farmama istovremeno „uzgajaju“ i rezistentne bakterije koje mogu da završe u čovekovom organizmu.

U Kini životinje odavno konzumiraju više antibiotika od čoveka, jer je tražnja za mesom na ovom tržištu naglo skočila (bogatija država – veća potrošnja mesa) i tamo je bakterijska rezistentnost na antibiotike izraženija. U Sjedinjenim Američkim Državama oko 80 odsto antibiotika popiju životinje, a u vrhu liste zemalja koje potroše najviše antibiotika, nalazi se i Nemačka.

Prema studijama farmeri globalno svake godine kokoškama, svinjama i kravama daju 63.000 tona antibiotika. Jedna svinja po ovoj računici godišnje unese 172 miligrama antibiotika po kilogramu telesne mase – svakog dana jedna mlađa životinja od 100 kg popije skoro 50 miligrama antibiotika što je „supterapeutska doza“.

Izvor: intervju.rs

Nastavi da čitaš
Slične teme...
Ostavi komentar

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Više u U Fokusu

Najčitanije na intervju.rs

Facebook

Tagovi

Na Vrh