Voljeni Hitlerov general

Nakon bitke u Ardenima u kojoj su Skorcenijeve trupe kamuflirane u Saveznike prodrle duboko u neprijateljsku teritoriju, krenula je priča da Skorceni sa komandosima kreće na Pariz, u lov na Dvajta Ajzenhauera. Ova informacija unela je pometnju u redove saveznika. Ajzenhauerovo kretanje svedeno je na prostorije štaba, dok je Oto Skorceni stekao reputaciju najopasnijeg čoveka u Evropi.
A, onda je usledio Hitlerov “der untergang”. Početkom 1945. godine Skorceni je povučen iz tajnih operacija i kao Hitlerov čovek od poverenja postavljen je za komandanta nemačkih snaga koje su branile Prusku i Pomeraniju. Za zasluge u odbrani Frankfurta na Odri dobio je Viteški krst. Među poslednjima, predao se savezničkim snagama u maju 1945. godine. Tamnovao je do 28. jula 1948. godine kada je pobegao iz zatvora.

Vođa i general Oto

Usledio je period desetogodišnjih tajnih operacija izvlačenja palih saboraca, ali i igranja uloge savetnika predsednika Egipta i Argentine. Nakon toga Skorceni se povukao u irski okrug Kilder. Tamo je doputovao iz Španije u leto 1957. godine kada je pozvan da prisustvuje događaju održanom u njegovu čast u hotelu “Nort Dablin”. Po dolasku na hotelsku recepciju, Skorcenija su dočekali poput filmske zvezde, a prisutan je bio i Čarls Hogi, koji je kasnije postao premijer Irske.

Neočekivani dolazak prvog vojnika nacističke partije na obale neutralne Irske podiglo je ozbiljnu zabrinutost među poslanicima. Jedni su se plašili da će njegova odluka dovesti do širenja nacističke ideologije i regrutovanja sledbenika, dok su mu se drugi divili. Za to vreme Oto se često vozio u svom belom mercedesu obilazeći okrug, odlazio je u poštu i u nabavku. Dokumenta koja je objavio Irski državni arhiv u Dablinu potvrđuju da je Skorceniju bila ponuđena privremena viza za boravak u Irskoj pod striktnim uslovom da ne pokuša da ode u Britaniju. Dokumenta irske vlade iz 1958. godine beleže da je bivši nacistički vojnik bio ljut i uznemiren zbog konstantnog odbijanja britanskih vlasti da mu dozvole da uđe u zemlju. Pred irskim parlamentom iznešeni su dokazi da je Skorceni uključen u “antisemitske aktivnosti” uz navode da je opšte poznato da taj čovek igra ulogu u neonacističkim aktivnostima. Iako je to poricao, Irska mu nikada nije dala trajno prebivalište. Farma koju je osnovao u Kilderu, prodata je 1970. godine, a bivši nacistički vojnik ostatak života proveo je u Španiji pod diktatorom Franciskom Frankom.

Postoje dve verzije Skorcenijeve smrti. Prema prvoj, poginuo je u automobilskoj nesreći u Madridu 1975., dok je prema drugoj umro u krevetu, od raka koji mu je zahvatio kičmu. Jedino što je sigurno je da je Skorceni u trenutku smrti bio multimilioner. Do danas je ostala misterija “lica sa ožiljkom” kao i pitanje na koji način su poraženi nacisti uspeli da se sa ruševina Trećeg rajha uzdignu poput mitskog Feniksa. Nemce smo dva puta pobedili. A, sada su se vratili…

Izvor: intervju.rs