Povežite se sa nama

intervju.rs

Uvrnuti i nepredvidivi svet kradljivaca knjiga u Srbiji

U Fokusu

Uvrnuti i nepredvidivi svet kradljivaca knjiga u Srbiji

Foto/internet

Uvrnuti i nepredvidivi svet kradljivaca knjiga u Srbiji

Piše/Iva Parađanin

Od Kurana do Badjua. Ukuse lopova knjiga u Srbiji teško je pogoditi, bar tako kažu zaposleni u knjižarama.

Prva stvar koju sam ukrala u životu bila je knjiga, tj. slikovnica „Četiri sestre“ koju sam maznula iz dečije biblioteke i nikad je nisam vratila. Želela sam da je imam na svojoj polici i pričinjavalo mi je neko dodatno zadovoljstvo to tajno zadržavanje knjige bez pitanja. Da sam rešila da nastavim svoju karijeru lopova, mislim da bih se zadržala u oblasti krađe knjiga, jer bih uvek imala šta novo da ukradem i u slast pročitam. Međutim, realnost je, nažalost, mnogo drugačija. Knjige se uglavnom kradu da bi ubrzo posle završile na crnom tržištu, biraju se po ceni i kvalitetu korica, retko po onom što čuči između njih. Naiđe tek po koji maštoviti lopov čiji cena i naslov ukradene knjige govore da je u pitanju lični apetit.

Najčešće kradene knjige na svetu iz biblioteka su Biblija i Ginisova knjiga rekorda, dok u knjižarama prednjače romani Čarlsa Bukovskog i Vilijama S. Barouza, što je razlog zašto se baš knjige ovih autora u knjižarama u svetu najćešće nalaze na polici iznad kase. Međutim, lopovi knjiga u Srbiji imaju nešto drugačiji ukus. Čuvena je legenda o čoveku koji je pre nekoliko godina uspeo da ukrade čak 36 knjiga iz knjižare Mamut. Ipak, najčešće se iznosi po jedna knjiga, a naši lopovi čini se imaju nešto patriotskije navike, s obizirom da je sudeći po razgovorima sa zaposlenima u knjižarama najkradenija knjiga „Beograd večiti grad“.

 Razgovarala sam sa ljudima koji rade u knjižarama širom Srbije o tome koji su naslovi najkradeniji i na koji način se knjige uopšte kradu.

KURAN I ŠEKSPIROVI SONETI

Pre dve, tri nedelje kolega je uhvatio jednu ženu koja je pokušala da ukrade Šekspirove sonete, a desilo se nekoliko puta da nam je sa polica nestao Kuran. Krade se sve, skupe knjige da bi se preprodale, a ovako neki primerci kao što sam pomenuo verovatno za ličnu kolekciju. Imamo i jednu baku koja isključivo krade džepna izdanja knjiga, ma koji naslovi bili u pitanju. – Vladimir, knjižara Zepter

STRIPOVI I VREME SMRTI

Neki kradu jer nemaju para da ih kupe, neki da bi ih preprodali i zaradili neku kintu, oni treći iz obesti. Dok sam bio redovan student i sam sâm krao knjige. Nisu knjige kod nas toliko skupe koliko je standard zapravo nizak, ali eto, po mom nekom uverenju nije greh ukrasti hleb, lek i knjigu ako je isključivo za vlastite potrebe.

U knjižari kojoj radim pretpostavljam da nije više od dve do tri knjige mesečno. U ranac, ispod duksa, ispod majice, ispod jakne – klasična varijanta kao i za bilo koju drugu robu. Mislim da za tako nešto ne treba razvijati neke posebne metode. Što se tiče mog iskustva, definitivno se najviše kradu stripovi. Oni generalno nisu baš jeftini, obično su negde oko 1500 dinara, i skuplji. Jednom je neki lik pokušao da kolegi i meni ukrade komplet „Vreme smrti“ od Dobrice Ćosića, ali smo ga osujetili, i on se samo napravio lud i izašao napolje. Da je hteo da drpi neku ljudsku knjigu možda bismo ga i pustili da to učini, a ovako – teško. – Nikola, knjižara Laguna u Kragujevcu

BUKOVSKI, POPULARNA PSIHOLOGIJA I TINEJDŽ ROMANI

Dešavalo se da ubrzo nakon nestanka knjiga nađemo tu istu kod obližnjeg uličnog prodavca, to se desilo sa Bukovskim na primer. Ako gledamo žanrovski, najviše se krade popularna psihologija, ali kapiram da to kradu ljudi za samopomoć, sto govori više o mentalnom stanju našeg društva. Neretko i tinejdž romani, zavisi šta je trenutno aktuelno u popularnoj kulturi ili na portalima, društvenim mrežama, u medijima uopšte. Ne postoji neki način ustaljen kako kradu, jer da postoji onda ne bi bilo rupa na policama. Jednostavno „Srećnom čoveku niko ništa ne može“. – Brana, knjižara u Nišu

BEOGRAD VEČITI GRAD (LOPOVA)

Na svakodnevnom nivou nam se kradu knjige, rekla bih više puta dnevno. Lopovi se služe najrazličitijim metodama. Postoji fora za krađu gde žene koje guraju kolica sa bebom stave knjigu ispod bebe. Sekund je potreban za to. Dolaze i grupice devojčica od 12, 13 godina koje kradu zajedno. Imamo i redovne lopove, koji nam se vraćaju. Mislim da većina krade za sebe. Ovde se najviše kradu knjige o istoriji i Beogradu. – Ana, knjižara Vulkan u Beogradu

Svakog dana bar neko pokuša da ukrade knjigu. Dešava se da uzmu jednu, ali i više knjiga odjednom. Mislim da većinom kradu da bi dalje preprodali, nažalost jer se najviše kradu skupi naslovi. „Beograd večiti grad“ i „Sto senki nad Beogradom“ su definitivno naslovi koji se najviše kradu, valjda je lako da uvali za poklon, nemam pojma. Zatim „Tragedija jednog naroda“, vrlo simbolično i skupe dečije enciklopedije. Imali smo jednu situaciju gde je lopov stavio knjigu u gaće i bilo je vrlo neprijatno narediti mu da je izvadi. Knjiga je kao i svaka druga roba, tako se i krade. – Milan i Jasmina, knjižara Papirna Krila u Beogradu

 Knjige, po našem mišljenu, najčešće kradu ljudi koji ih kasnije preprodaju. Tu i tamo se pojavi po neki zaljubljenik koji baš tu knjigu nije mogao da priušti. Ne postoji sasvim određen profil ljudi. Često su u pitanju starija lica i tinejdžeri. Najčešće se kradu rečnici, enciklopedije ili monografije, ali ne bilo koji, već oni najaktuelniji. Lopovi su, često, veoma dobro obavešteni. Kradu se obimnije, skuplje knjige, u što boljem povezu, koje će na crnom tržištu imati veću cenu. Mislim da je „Beograd večiti grad“ najkradenija knjiga u ovih par godina. Kradu ih tako što iskoriste trenutak nepažnje i ubace knjigu u torbu ili pod jaknu. – Tim iz knjižare Bookastore

JELENA BAĆIĆ ALIMPIĆ I NIL GEJMEN

Svakog dana uhvatimo nekog u krađi. Gomilu njih nikad ne uhvatimo. Uglavnom uteknu oni koji neprimetno iscepaju poslednju stranicu na kojoj je zujalica i pobegnu. Dešava se da dođu i grupice koje imaju precizno razrađene strategije. Dok me jedan zapitkuje, da drugi krade. Najviše se kradu knjige sa top liste. Valjda zato što su natraženije u tom trenutku i mogu najbrže da se valjaju dalje kod uličnih prodavaca. Top tri knjige su trenutno romani Jelene Baćić Alimpić, Fredrika Bakmana i Nila Gejmena, pa se one najviše kradu. I naravno „100 senki nad Beogradom“, zbog pozicije u radnji ju je najlaške izneti. – Jelena, knjižara Delfi u Beogradu.

CVEĆE ZLA I ALEN BADJU

 Imamo spisak svih ukradenih naslova, jednom godišnje radimo popis i tada shvatimo koliko knjiga se ukralo i šta nam tačno nedostaje. Na godišnjem nivou je to oko pedesetak knjiga, što možda ne zvuči mnogo, ali kada stavite na papir koliko je to u novcu, to nije baš mala suma, pogotovo za nezavisnu knjižaru. Nedostaje nam puno knjiga iz oblasti kulture, filozofije, teorije umetnosti, a desi se da nestane i neka knjiga iz savremene književnosti ili neki klasik. Po ovom spisku koji imamo, vidim da nedostaju i knjige od 200 dinara i one skuplje od hiljadu pa na gore. Nestala sam je cela edicija Cveće Zla koju je izdao Gradac, a čest u redovima nestalih knjiga je i Alen Badju. – Anica, knjižara Apropo u Beogradu

Izvor/vice.com

1 Komentar

1 Komentar

  1. Jevdokija

    2. avgusta 2017. u 22:30

    Izražavanje nekih od od intervjuisanih ravno je uličarskom slengu tako da se čovek zapita otkud baš ti ljudi kao glasnogovornici knjižara i da li ponekad baš oni toliko upućeni potpomognu iznošenju knjiga…

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Više u U Fokusu

Najčitanije na intervju.rs

Facebook

Tagovi

Na Vrh