Povežite se sa nama

Ustaše zarobile Jovanku

Trezor

Ustaše zarobile Jovanku

Ustaše zarobile Jovanku

Piše: Ivan MILADINOVIĆ

Nekadašnju prvu damu SFRJ Moskva preko Krajačića ubacila u Titovu rezidenciju. Ljubičić otkrio tajnu: bila je u zarobljeništvu u Zagrebu. Brionskim plenumom se osvetila Aleksandru Rankoviću.

Najpoznatiji bračni par, u svetskim okvirima, sa turbulentnog Balkana, nesumnjivo su Jovanka i Josip Broz Tito. Iako je prošlo skoro četiri decenije od Titove smrti i četiri godine od upokojenja njegove udovice, koja je imala čin potpukovnika JNA, i dalje su predmet ogromnog medijskog interesovanja.

 Od trenutka kada je „Herald tribjun“, evropsko izdanje „Njujork tajmsa“, 1977. godine objavio priču o njihovom razlazu, obavijajući je u oblande obaveštajnog rata između američke i sovjetske tajne službe, sa većim ili manjim vremenskim amplitudama, njihova „ljubavna priča“ i dalje puni novinske stupce. Izvorište sukoba autori ovog teksta su videli u činjenici da je Jovanka Srpkinja i da je htela da osigura svoje pozicije ubacivanjem prosrpskih elemenata u vrh države, uz „prorusku konspiraciju“.

Od tada do ovih dana za Jovanku Broz se često spekulisalo da je radila za strane obaveštajne službe. To je ujedno i bivalo objašnjenje za njeno misteriozno i naprasno uklanjanje iz društveno-političkog života Jugoslavije i privatnog Titovog života, neku godinu pred maršalovu smrt. Obelodanjivanje činjenice da je Jovanka polovinom 1945. poslata u Moskvu na devetomesečno „školovanje“ na tamošnjoj obaveštajnoj akademiji samo je podgrejalo ove spekulacije.

Dva, možda i najznačajnija, detalja iz njihovog života još su pod velom tajne. Jovankin dolazak na Beli dvor i njihov razlaz. I dalje ostaje nejasno ko je odredio da drugarica Jole, po povratku iz Moskve, bude postavljena za Titovu domaćicu u njegovoj rezidenciji. Po jednoj teoriji bio je to Ivan Krajačić Stevo, Brozov najprisniji i najpoverljiviji saradnik, čovek koji je vedrio i oblačio po Hrvatskoj i Zagrebu, i rezident sovjetske obaveštajne službe u Jugoslaviji. Po drugoj, bio je to Aleksandar Leka Ranković, zvanično godinama drugi čovek posle Tita. Navodno, on je Jovanku izabrao između pedeset kandidatkinja.

Sredinom sedamdesetih godina za Jovanku se u Titovom okruženju govori da se pretvorila u nepodnošljivu, umišljenu, tvrdoglavu i zlu ženu. Sa poslugom u rezidencijama postupala je okrutno. Stalno je otpuštala i menjala osoblje. Stvarala je atmosferu napetosti i nelagodnosti. Navodno je više od hiljadu ljudi raznih profila i zanimanja otpušteno. Jednog dana je čak tražila da se istog trenutka otpusti preko pedeset članova posluge.

U najvišem političkom rukovodstvu zemlje 1974. postavljena je dijagnoza: Jovanka Broz se ponaša samovoljno, vodi svoju politiku, pokušava da izoluje Tita od najbližih saradnika. Tito na to reaguje i odlučuje da se formira komisija koja će sve to ispitati. U Komisiji su bili Rato Dugonjić (predsednik), Todo Kurtović, Stevan Doronjski, Fadilj Hodža i tri generala, Miloš Šumonja, Džamil Šarac i Ivan Kukoč. Državna, partijska i vojna vrhuška SFRJ okupila se 7. marta, spomenute godine, sa jednom jedinom tačkom dnevnog reda – Jovanka Broz.

Listajući zapisnike sa ovog i narednih sastanaka u istom sastavu može, bar delimično, da se rekonstruiše atmosfera oko razlaza najpopularnijeg para u istoriji Jugoslavije.

Državni vrh je bio zabrinut za svog vrhovnog komandanta, plašeći se za njegov život pod Jovankinom kontrolom. Još su bili zabrinutiji za svoju sudbinu. Jovanka im je otvoreno rekla da poseduje kompromitujuću dokumentaciju za svakog od njih, posebno za vrh obaveštajne službe i komandni kadar JNA…

KUĆA U ŠVAJCARSKOJ
Dobrica Ćosić posle Brionskog plenuma beleži: Jovanka je specijalnim avionom putovala u Pariz da nabavi letnju toaletu. Neke strane i američke novine prenose intervju s njom, u kome priznaje da je kupila vilu u Švajcarskoj. „Od moje ušteđevine“, kaže.

Stane Dolanc se na jednom od sastanaka obratio Titu:

– Što se tiče onih dokumenata za koje drugarica Jovanka tvrdi da ih ima, vi, druže Tito, znate da smo mi sa njom razgovarali. Vi ste bili prisutni kada je rekla da to ne da.

Dobio je kratak odgovor:

– Ja sam tražio da ih meni da. Rekao sam: „Daj mi, molim te, dokumente koje imaš“. Neće!

Dolanc potom upoznaje Tita sa predlozima komisije da se Jovanka izoluje.

DOLANC: Druže Tito, mi vas molimo, ako prihvatate ove predloge, da ih mi realizujemo.

BROZ: Ja se slažem. I to, čim prije!

To „čim prije“ očigledno nije išlo tako glatko. Godinu dana kasnije, u februaru 1975, dok je Tito boravio u Igalu, u Boki kotorskoj su se obreli potpredsednik Predsedništva SFRJ Petar Stambolić, sekretar Izvršnog biroa Predsedništva SKJ Stane Dolanc, predsednik jugoslovenske vlade Džemal Bijedić i ministar odbrane general Nikola Ljubičić. Uz pomoć Edvarda Kardelja, izveli su Tita iz rezidencije u Igalu i odveli ga na „Galeb“, koji je bio usidren u Kumboru, da bi ga ubedili da mu od Jovanke preti životna opasnost. Sve je bilo sračunato tako da im poveruje kako mu život s Jovankom visi o koncu, a da bi ga u to ubedili, poveli su sa sobom profesora Bogdana Brecelja, Titovog ličnog lekara, i generala Marka Rapa, šefa Titovog obezbeđenja. Prvi je trebalo da potvrdi da se Jovanka nalazi u nervnom rastrojstvu, u kome su moguća i njena sasvim nekontrolisana ponašanja, a drugi da ona u tašni ima neki mali pištolj koji bi u nastanku psihičke krize mogla upotrebiti protiv Tita.

Ovi argumenti su urodili plodom. Uspeli su da ga ubede da povedu Jovanku sa sobom u Beograd na lečenje kod psihijatra.

Nikola Ljubičić je u svojim „Sećanjima“, napisanim krajem prošlog veka (a to je isto, tih godina, potvrdio i istoričaru Venceslavu Glišiću u nekoliko razgovora), zapisao:

– Kad smo stigli na aerodrom Beograd, ja i Dolanc smo se izgovorili državničkim poslovima i ostavili je sa Perom Stambolićem. Ona je izrazila sumnju da je vodimo u ludnicu.

Nikola Ljubičić

Ljubičića je posebno kopkala sudbina Aleksandra Rankovića. U vreme Brionskog plenuma Ljubičić je bio komandant Beogradske vojne oblasti i očito je od svojih obaveštajaca dobijao određene podatke. Gotovo sa sigurnošću tvrdi da je afera sa prisluškivanjem Tita konstruisana uz pomoć Steve Krajačića i Jovanke. Imao je podatak da je neposredno posle plenuma Krajačić zvao Jovanku na Brione i interesovao se da li će on biti ministar unutrašnjih poslova Jugoslavije.

Čovek koga će Josip Broz, mimo Ustava, tri puta predložiti za saveznog sekretara za narodnu odbranu, general Ljubičić, Brionski plenum direktno povezuje sa vezom između Jovanke i Krajačića, ali i sa stranim agenturama:

„Strane agenture ovde su vrlo uspešno napravile zamku, ubacili su u igru prisluškivanje. Glavni organizator ove igre bio je Ivan Stevo Krajačić, stari poznati obaveštajac, povezan zvanično sa Moskvom, ali niko ne može tvrditi da je radio samo sa jednom stranom. Takođe, neki pretpostavljaju da je on u ovu igru uvukao Titovu suprugu Jovanku. Takvo mišljenje postoji zato što je Krajačić posle demobilizacije iz sela Pećani u Lici namerno doveo u Beli dvor demobilisanu partizanku Jovanku da bude sobarica kod Tita.

Vlado Dedijer piše da je to Krajačić uradio po zahtevu Moskve, da bi iz prve ruke bili obavešteni o tome šta Tito radi. Jasno, postavlja se pitanje zašto je za ovaj zahtev Moskve Krajačić izabrao između toliko partizanskih boraca baš Jovanku Budisavljević iz sela Pećani. Dedijer i neki misle da je Krajačić morao znati ono što tvrdi porodica lekara Martineca, kako je navodno Jovanka tokom rata bila od ustaša zarobljena i da je nekoliko meseci boravila u njihovoj kući u Zagrebu i da je posle iznenada nestala. Zaprepašćeni su bili kada su je na snimku videli kao Titovu suprugu, i to baš tu devojku koja je bila kod njih. Pretpostavlja se da je sa Hebrangom ponovo ubačena u partizane.“

Lekar Martinec je uspeo da preko jednog pukovnika KOS-a uspostavi kontakt sa Rankovićem i da je on navodno rekao: „Bogamu, sad je sve to kasno“. Lekar se potrudio da nagradom pridobije porodicu Martinec da ćute. Oni su zaista, bar privremeno, zaćutali.

Krajačić ili Jovanka saznali su da je Marko obavešten o njenom ratnom boravku u Zagrebu. To je već bilo opasno i trebalo je Rankovića nekako eliminisati. Oni su smislili način, prisluškivanje, i organizovali kako da to izvedu.

KRAJAČIĆ ORGANIZUJE PLENUM

Hrvatski portal „Ekspres“ objavio je Krajačićevo viđenje Brionskog plenuma. On je, pre plenuma, obavio razgovore sa svim učesnicima. „Oni su na otok došli pripremljeni, znali su koje su njihove uloge i što trebaju govoriti, a da ne bi došlo do neke neočekivane psine, za mjesto plenuma određen je otok, nedostupan običnim ljudima, zaštićen, posve pod kontrolom. ‘Kad smo micali Rankovića, odredio sam’, rekao je Krajačić, ‘da to bude na Brionima, tako nikakav neprijatelj nije mogao doći i svaka je psina bila otklonjena’…“

Izvor: novosti.rs

Ostavi komentar

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Više u Trezor

Najčitanije na intervju.rs

Facebook

Tagovi

Na Vrh