Povežite se sa nama

Psihoanalitičari forsiraju biseksualnost

U Fokusu

Psihoanalitičari forsiraju biseksualnost

Psihoanalitičari forsiraju biseksualnost

Da bi narušavanje braka bilo uspešno, feminizam snažno propagira teorije koje negiraju postojanje komplementarnih razlika između muškosti i ženskosti. Jedna od njih je i teorija o univerzalnoj „uniseksnosti”.

 

Piše: Vladislav Đorđević

  1. Propagiranje „uniseksnosti”Propagiranje „uniseksnosti” je zakamuflirano. Ono se vrši tako što se snažno promovišu prava žena i LGBT populacije. Osnovni cilj te propagande je da se ukinu razlike među polovima.

    „Uniseks” kulturu promovišu mnogi javni delatnici, a posebno umetnici. U mnogim filmovima, pozorišnim predstavama i književnim delima svesno se propagira koncept „uniseks” kulture.

    Još istaknutiji promoteri „uniseksnosti” su psihoanalitičari. Gotovo da nema nijednog psihoanalitičara koji neće, pozivajući se na Frojda ili Junga, zagovarati o „uniseksnosti” ljudske prirode, tj. o nepostojanju razlike između muškosti i ženskosti. To je i razumljivo imajući u vidu da je Frojd – osnivač psihoanalize – bio biseksualac i da je čitavu svoju teoriju i načinio da bi tu svoju sklonost objasnio i opravdao. On je utemeljivač teze da su svi ljudi rođeni kao „biseksualci”.

    Savremeni psihoanalitičari rade uglavnom isto što i Frojd. Mnogi od njih propagiraju ideju da su svi ljudi rođeni kao „biseksualci”, tj. da svi imaju seksualne sklonosti ka oba pola.

    2. Propagiranje „biseksualnosti” kod frojdista

    Tipično za „biseksualnu” školu psihoanalize, Bojan Jovanović u knjizi „Bliskost dalekog” (2005) piše: „Sa stanovišta psihoanalize, biseksualnost je karakteristična faza kroz koju pojedinci prolaze od prve do treće godine života u formiranju svoje ličnosti. Prisutne i u kasnijem životnom razdoblju, biseksualne odlike čovekovog bića izražene su u muškim i ženskim nagonskim težnjama, a polnost kao biološka činjenica pokazaće svoju posebnu važnost i u psihičkom životu svakog čoveka.” Autor dodaje da je „svaka individualna psiha biseksualne prirode”. Još je otvoreniji apologeta „biseksualnosti” kada dodaje: „Za proces uspostavljanja polnog identiteta veoma je važna činjenica postojanja psihičkog hermafroditizma kao biseksualne dispozicije koja se, zavisno od čitavog niza unutrašnjih i spoljašnjih okolnosti, može realizovati i istopolnom, homoseksualnom vezom.”

    Svi navodi su netačni. Uz mali broj izuzetaka, ljudi se rađaju kao heteroseksualci. Dakle, ne postoji nikakav univerzalni „psihički hermafroditizam”, niti ikakve „biseksualne dispozicije”. Bojan Jovanović je uradio ono isto što i Sigmund Frojd: svoju biseksualnost je uopštio. Što nije korektno.

    3. Propagiranje „uniseksnosti” kod jungovaca

    Naglašavanje „uniseksnosti” ili „psihičkog hermafroditizma” moda je i kod psihoanalitičara jungovske provenijencije. Karl G. Jung je naglašavao da je svako ljudsko biće uniseksno, da muški princip (animus) ima svaka žena, a da ženski princip (anima) ima svaki muškarac. Opšta tendencija teorije je da se pomuti granica između muškosti i ženskosti.

    Jedan od načina propagiranja „uniseksnosti” ili „psihičkog hermafroditizma” jeste i popularizovanje mita o androginu.

    4. Poreklo mita o androginu

    Mit o androginu je drevan i vuče korene iz najstarije prošlosti. Poznat je kod mnogih naroda, pa i Grka. Spominje ga Platon u „Gozbi ili o ljubavi” („Symposion ē peri erōtōn”). Kroz Aristofanova usta, Platon tvrdi da je nekada postojao rod androgina „sastavljen od oba roda, i muškog i ženskog”. Posle savetovanja, bogovi su odlučili da se svaki androgin raseče na dva dela. Svrha tog deljenja bila je da se ljudski rod oslabi. Nusprodukt tog deljenja bio je nastanak – ljubavi. Budući da su sadašnji muškarci i žene samo polovine nekadašnjih androginih bića, „usađena je u ljude ljubav jednoga prema drugome: ona ih sastavlja u prvobitnu prirodu i teži da od dvoga napravi jedno i tako isceli prirodu ljudsku”. Mit o androginu je grčki i nema nikakve veze sa biblijskim izveštajima o stvaranju ljudi.

    5. Adam po jungovskim psihoanalitičarima

    Skriveni cilj feminizma je uništenje prirodnih razlika među polovima. Da bi taj cilj postigao, feminizam je postao propagator mita o androginosti. Feminizmu nije bilo dovoljno propagiranje grčkog mita o androginu, nego se rodila i ideja da je mit o androginu biblijski. Po feministički orijentisanim psihoanalitičarima, Adam je bio androgin.

    Jungovska psihoanalitičarka Barbara Blek Koltuv (Barbara Black Koltuv) u „Knjizi o Lilit” (The Book of Lilith, 1986), pozivajući se na biblijske priče o stvaranju, piše: „Ovde su i Adam, čovek, i Bog, androgini. Kabalisti kažu da je u času stvaranja Adam, prvi čovek, bio androgin sa dva lica na suprotnim stranama. Kasnije je Bog presekao Adama na dvoje i napravio mu dvoja leđa, po jedno za svako lice.”

    Bojan Jovanović piše istovetno. On tvrdi da je u biblijskom izveštaju o stvaranju prvobitni čovek predstavljen „kao praiskonsko savršenstvo u vidu dvopolnog androgina koji objedinjuje suprotnosti muškog i ženskog principa”.

    To mišljenje papagajski ponavlja i kolovođa teoloških modernista Vladeta Jerotić. U knjizi „Novosadski razgovori” (2010), on tvrdi: „Tumačenje psihologa, antropologa i nekih teologa, kada je reč o I glavi Postanja, odnosi se na biseksualno prvobitno biće ljudsko, što bi savremena medicinska nauka mogla da potvrdi, jer u svakom muškarcu i u svakoj ženi nalaze se unutrašnji sastojci onog drugog pola.”

    Jungovski orijentisani psihoanalitičari – uključujući Barbaru Blek Koltuv, Bojana Jovanovića i Vladetu Jerotića – iznose besmislice i ogoljene jeresi. U biblijskim izveštajima o stvaranju prvog ljudskog para nema ni traga nekog androgina. I u elohističkom i u jahvističkom izveštaju, muškarac i žena su stvoreni kao dva distinktna bića. U jahvističkom izveštaju se govori da je od muškarca nastala žena, a to nije isto što i deljenje androgina na dva pola. Loši naučnici prepisuju pomodne nebuloze jedni od drugih ne uzimajući truda da zaista pročitaju tekst na koji se pozivaju.

    6. Razlozi „androginizacije” Adama

    Oba biblijska izveštaja jasno govore da je ljudsko biće stvoreno u dva jasno odeljena vida: muškom i ženskom. Izveštaj Biblije je jasan: „Muško i žensko stvori ih” (Prva knjiga Mojsijseva 1,27). Prema tome, kada autori tvrde da je prvobitni čovek stvoren kao androgin, tada možemo zaključiti da ne poznaju biblijski tekst. Tačnije rečeno, oni ga grubo iskrivljuju.

    Kako je moguće da se tako renomirani autori tako grubo varaju? To je moguće zato što suštinski motiv za „androginizaciju” Adama leži u njihovoj nameri da „androginizuju” savremenog čoveka. Pretvarajući Adama u androgina, savremeni psihoanalitičari androginost postavljaju kao „praiskonsko savršenstvo” koje treba oponašati. Njihova težnja da „androginizuju” savremenog muškarca i ženu ima dosta uspeha. Oni duvaju u istu jeretičku i nenaučnu tikvu kao i feministi.

    7. Da li je Adam bio sodomit?

    Barbara Blek Koltuv ne tvrdi samo to da je Adam androgin, nego i sodomit. Ona tvrdi: „U početku je Adam imao odnose sa Lilit i životinjama”. Biblijski pisci uopšte ne pominju Lilit, a još manje sugerišu da je Adam opštio sa životinjama. To tvrditi je ne samo neodgovorno prema biblistici kao nauci, nego je upravo i bogohuljenje.

Izvor: intervju.rs

Nastavi da čitaš
Slične teme...
Ostavi komentar

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Više u U Fokusu

Najčitanije na intervju.rs

Facebook

Tagovi

Na Vrh