Povežite se sa nama

Prvim beogradskim mučenicima još uvek nije podignut hram

Društvo

Prvim beogradskim mučenicima još uvek nije podignut hram

Prvim beogradskim mučenicima još uvek nije podignut hram

U Beogradu je tek nakon 1700. godina od mučeničkog stradanja prvih beogradskih mučenika Ermila i Stratonika, sa blagoslovom Patrijarha srpskog Irineja, služen pomen Svetom Ermilu i Stratoniku na njihovom Martirijumu u Brestoviku.

Beograd poput Jerusalima, ima svoju Vija Dolorosa (Put suza) kojom su kao Hrist na putu ka Golgoti, vekovima koračali mučenici i sveci. Ova kamenita staza danas je zaboravljena, osim među retkim poznavaocima istorije i čuvarima predanja, kao što je protojerej-stavrofor dr Radomir Popović, profesor Bogoslovskog fakulteta.

Hod po mukama od Kalemegdana preko tvrđave, a zatim vijugavom stazom pored crkve Ružice i Kapele Svete Petke do Donjeg grada i obale Dunava započeli su još 314. godine prvi beogradski sveci Ermil i Stratonik.

– Singidonski sveci gotovo su nepoznati i bez hrama u Beogradu – kaže prof. Popović. – S druge strane, veoma su poštovani na pravoslavnom istoku, o čemu govore njihove ikone širom Rusije i freske u manastirima na Svetoj Gori, u Crkvi Svete Sofije u Kijevu, ali i u Visokim Dečanima.

Ermil je bio đakon. Propovedao je hrišćanstvo u Singidunumu početkom četvrtog veka. Zbog odbijanja da se odrekne svoje vere, bačen je u tamnicu. Strašna i duga mučenja nisu ga slomila.

Stratonik, jedan od njegovih tamničara, zadivljen Ermilovom istrajnošću u veri, odlučio je da prihvati hrišćanstvo. Rimljani su obojicu žive zakovali u sanduk i bacili u Dunav. Reka ih je izbacila na obalu blizu današnje Grocke.

Njihova tela pronašli su hrišćani i sahranili u grobnici nad kojom je podignuta kapela.
Ovako, pojednostavljeno, glase žitija dvojice ranohrišćanskih mučenika, potonjih svetitelja Ermila i Stratonika, prvih za koje se zna da su zbog vere stradali u Beogradu.

Crkva ih praznuje 26. januara. A sutra će pored ostataka njihove grobnice u selu Brestovik biti služena liturgija. Prva služba tu je održana prošle godine i to zahvaljujući dr Radomiru Popoviću, profesoru Bogoslovskog fakulteta u Beogradu. On je preveo žitije Ermila i Stratonika iz petog veka.

– Na smrt ih je 314. ili 315. godine osudio car Likinije, vladar istočnog dela Rimskog carstva, kome je pripadao Singidunum. Likinije je bio Konstantinov zet, koji je s njim 313. potpisao Milanski edikt o prestanku progona hrišćana. Ali došlo je do desetogodišnjeg sukoba oko prevlasti, pa je Likinije počeo da progoni sledbenike Hristove vere kao Konstantinove pristalice, ne samo iz religioznih, već i iz političkih razloga – ističe protojerej- stvrofor Popović.

Ranohrišćansku crkvu u Brestoviku u kojoj su počivali Ermil i Stratonik arheolozi su otkrili 1895. godine, a 1979. godine upisana je u registar kulturnih dobara kao spomenik od velikog značaja. U njoj su bila tri grobna mesta, ali se ne zna ko je tu osim dvojice mučenika sahranjen. Tela iz grobnice odneta su, najverovatnije pred najezdom Huna i Avara, da ne bi bila oskrnavljena.

– Na osnovu dokumenata znamo samo da je lobanja bar jednog od dvojice mučenika stigla u Carigrad. Kasnije im se gubi trag. Pretpostavka je da su u vreme Latinskog carstva osnovanog 1204. po padu Konstantinopolja u krstaške ruke jedna ili obe lobanje beogradskih mučenika, kao i druge relikvije, odnete u Italiju – navodi arheolog dr Đorđe Janković, profesor Akademije za umetnost i konzervaciju SPC-a.

Od kapele u Brestoviku, znamena na Ermila i Stratonika, do danas su ostali goli zidovi i svod. Oslikani delovi mahom su nepovratno uništeni, a svetinja je kroz istoriju nebrojeno puta pljačkana.

Do nje nema putokaza i obeležja, ali je put do onoga što je preostalo ipak prokrčen pre tri-četiri godine. Zasluga je to i Dragana Petrovića, saradnika sajta „Svetosavlje”. Tim ovog portala priprema dokumentarni film o crkvi svetih beogradskih mučenika, kako bi se konačno skrenula pažnja na svetinju kraj Dunava.

– Džabe je što čupamo korov, kada uporno izbija. Potrebno je sistematski urediti ovaj prostor. Ovo nasleđe upisano je u evropske mape znamenitosti. Kroz Brestovik svake godine prolaze biciklisti iz raznih zemalja na turama duž toka Dunava. Mnogi gosti se po selu raspituju za tu crkvu koju su videli na kartama. Polovina meštana i ne zna da im kaže gde se ona tačno nalazi, a drugu polovinu je sramota da im otkrije put do svetinje. Stide se da gosti vide koliko je ona propala i plaše se da ih neko ne zapita zašto je nismo zaštitili – kaže Petrović.

A bilo je takvih pokušaja. Crkva je posle Drugog svetskog rata dva puta konzervirana, ali to se mora ponovo učiniti, naglašava Janković.

– Najbolje rešenje bi bilo da se zdanje natkrije. Najpre zbog toga što je ovo jedinstven spomenik kulture u Evropi. Takve egzotične građevine moguće je pronaći još samo u Siriji i Svetoj zemlji – ističe Janković.

Freske i kapele posvećene Ermilu i Stratoniku

Paraklis (kapela) u Hramu Svetog Save, na severnoj strani zdanja, posvećen je beogradskim mučenicima Ermilu i Stratoniku koji se osim 26. januara obeležavaju i 14. juna. U tom delu hrama od 2007. godine liturgije se služe nedeljom i praznicima, a večernje službe svakog dana.

Od prošle godine ikone ovih svetitelja u mozaik tehnici nalaze se i na fasadi ispred Crkve Svete Petke na Kalemegdanu. Freske Ermila i Stratonika postoje u Pećkoj patrijaršiji, u manastirima Hopovo, Dečani i Manasija, na Svetoj Gori, u ruskim crkvama iz srednjeg veka…

Slava Muzeja grad

Muzej grada Beograda od 1998. godine obeležava velikomučenike Ermila i Stratonika kao svoju krsnu slavu. Tog dana u Konaku kneginje Ljubice sa sveštenikom iz Saborne crkve zaposleni lome kolač, a praznik iskoriste da pozovu saradnike koji su prethodne godine otišli u penziju i uruče im poklone, kaže Tatjana Korićanac, direktorka Muzeja grada.

– Ove svetitelje odabrali smo da budu zaštitnici naše kuće zato što su oni prvi znani stradalnici za hrišćansku veru u Beogradu. A muzej se bavi istorijom grada u najširem smislu. Koliko nam je poznato, mi smo jedina institucija koja praznuje Svete Ermila i Stratonika kao krsnu slavu – ističe Korićanac.

Rimski stubovi – klupe na autobuskoj stanici

Uzvišenje u koje je ukopana grobnica Ermila i Stratonika naziva se Zlatno brdo. Dragan Petrović objašnjava da je ono osim što je poznato po odličnom rodu grožđa, prepuno ostataka iz antičkog perioda.

– Tu su pronalaženi novčići i drugi predmeti iz rimskog perioda. Čuo sam za ljude koji su zbog toga čak i u današnje doba poverovali da u crkvi gde su sahranjeni mučenici ima dragocenosti, pa su pokušali da je pljačkaju. Neki su čak išli tamo sa detektorima za metal – navodi Petrović.

Ovaj poznavalac tvrdi da Brestovik obiluje ostacima iz doba starog Rima, a da meštani uglavnom ni ne obraćaju pažnju na blago koje se tu zadržalo.

– Tako, na primer, na autobuskoj stanici dok čekaju prevoz kao klupe za sedenje koriste delove stubova rimskog hrama – svedoči Petrović.

Ostavi komentar

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Više u Društvo

Najčitanije na intervju.rs

Facebook

Tagovi

Na Vrh