Povežite se sa nama

intervju.rs

PRIČA O BRUKLINSKOM VAMPIRU „Draga gospođo, vaša ćerkica je sedela na mom krilu i poljubila me. Odlučio sam da je POJEDEM“

Svet

PRIČA O BRUKLINSKOM VAMPIRU „Draga gospođo, vaša ćerkica je sedela na mom krilu i poljubila me. Odlučio sam da je POJEDEM“

Novinari koji su pročitali njegove beleške, nikada ih nisu objavili.

Albert Fiš priznao je stotinu ubistava kad je uhapšen, a svako novo bilo je još groznije od prethodnog. U novembru 1934. Albert Fiš je poslao pismo ženi s kojom je imao kontakt šest godina unazad.

– Draga gospođo Bad, 3. juna 1928. zvao sam vas na ručak i doneo sir i jagode. Grejs je sedela na mom krilu i poljubila me. Odlučio sam da je pojedem – napisao je Fiš.

Pismo koje je Dilija Flenegan Bad primila jedne hladne novembarske večeri, a koje je počelo sa pričom o kineskom mornaru koji voli ljudsko meso, završilo je užasavajućim i detaljnim opisom ubistva njene ćerke.

Priča o mornaru nikada nije potvrđena, ali je deo o njenoj ćerci bio skroz tačan. Fiš, koji se predstavio porodici Bad kao Frenk Hauard, ubio je još jedno dete, čime se broj njegovih žrtava popeo na oko 100.

Hamilton Hauard “Albert” Fiš, Vampir iz Bruklina, Visterijski vukodlak ili Sivi čovek – kako god ga zvali, čovek iza ovih imena je jedan isti – nizak, tih, sa licem koje se utapa u gomilu. Užasi koje je širio preplašili bi i najokorelije kriminalce.

Kao dete Fiš je patio od mentalnog poremećaja, baš kao i čitava njegova porodica. Brat mu je bio u ludnici, ujak je imao maniju, majka halucinacije. Otac je bio 75 godina stariji od njega, što je sve zajedno činilo jedno burno detinjstvo tokom kojeg se Fiš našao u sirotištu, gde je počela njegova žeđ za mučenjem.

Osoblje sirotišta redovno je tuklo decu i čak ohrabrivalo mališane da se tuku među sobom. Međutim, dok su druga deca živela u strahu od bola, Fiš je naučio da uživa u njemu. Čak i kad ga je majka dovela kući iz sirotišta, nije se promenio.

Fiš je 1882. stupio u vezu sa radnikom na telegrafu, koji ga je upoznao sa seksualnom praksom urolagnije i koprofagije, odnosno konzumiranja urina i ljudskog izmeta. Fišova fascinacija opscenim seksualnim željama dovela ga je do opsesivnog seksualnog samopovređivanja.

Počeo je da zabada igle u svoje prepone i abdomen i da se šiba sa reketom za stoni tenis u koji je zabio eksere, piše portal Allthatsinteresting.com.

U nekom trenutku samopovređivanje je postalo previše dosadno za Fiša. Kada je radio kao moler u Delaveru 1910, upoznao je Tomasa Kedena, s kojim je započeo sadističko-mazohistički odnos. Nije poznato na koliko je toga Keden stvarno dobrovoljno pristao. Deset dana nakon što su se upoznali, Fiš je zaključio da to nije dovoljno za njega.

Pozvao je Kedena na napuštenu farmu i zaključao ga tamo. Mučio ga je dve nedelje, sakatio mu telo i na kraju odsekao penis. Potom je iznenada otišao, ostavljajući Kedenu 10 dolara za njegovu muku.

Uprkos svemu, Fiš je uspeo da se oženi i dobije šestoro dece. Prema sopstvenim tvrdnjama, svoju decu nije nikada zlostavljao, ali je zato stalno mučio drugu decu, uglavnom dečake. Kad su njegova deca malo porasla razvio je opsesiju kanibalizmom. Često je pravio jela od sirovog mesa koje je delio sa svojom decom.

Do 1919. njegova opsesija mučenjem i kanibalizmom je eskalirala i počeo je da planira ubistvo. Tragao je za decom koja nikome neće nedostajati, kao što su mentalno hendikepirani siročići ili napuštena crna deca. Fiš je tvrdio da mu se bog obraća i da mu naređuje da muči decu. Počeo je da čita oglase u lokalnim novinama, tražeći porodice sa decom koje su nudile kućne poslove, ili mladiće koji su tragali za poslom.

Preko jednog od tih oglasa pronašao je mladu Grejs Bad.  Predstavljajući se kao Frenk Hauard, pozvao je porodicu Bad u njihovu kuću na Menhetnu. Tvrdio je da ima farmu i da traži pomoć u kući. Potom je primetio devojčicu koja je stajala iza roditelja.

U prolazu je pomenuo da je u poseti nećaci i da ide na proslavu njenog rođendana. Iako je tek upoznao Badove, uspeo je da ubedi Diliju i Alberta da ga puste da povede njihovu ćerku na rođendansku žurku. Nikada je više nisu videli.

Prema pismu sa priznanjem koje je poslao Diliju Bad, Fiš se sakrio u spavaćoj sobi go, kako ne bi isprskao odeću krvlju, dok je devojčica brala cveće u dvorištu. Onda ju je pozvao unutra. Kad ga je videla i vrisnula on ju je ubio, daveći je dok je pokušavala da pobegne. Potom je podvrgao njeno telo torturi, da bi ga potom isekao na delove i pojeo ih.

Pismo koje je poslao, kako bi uzrokovao paniku kod Badovih i pohvalio se jezovitim ubistvom, obeležilo je početak njegovog pada. Papir na kojem je napisao pismo bilo je iz stacionara Udruženja privatnih vozača Njujorka. Policiju je taj trag doveo do kompanije, gde je otkrila da je domar kompanije ostavio papir u svom smeštaju.

U istom smeštaju živeo je i Albert Fiš. Čim su shvatili da Fiš veoma liči na “Frenka Hauarda”, otmičara Grejs Bad, policija ga je odvela u stanicu na ispitivanje.

Na njihovo iznenađenje, Fiš je odmah priznao, i to u detaljima, ne samo ubistvo mlade Grejs već i ubistva desetine druge dece. Na kraju se, međutim, moglo dokazati da su “samo” tri deteta njegove žrtve. U martu 1935. je osuđen na smrt, ali je prethodno uspeo da napiše zabeleške svojih zločina i predao ih novinarima koji su pratili slučaj. Oni su pogledali beleške i odbili da ih objave.

– Nikada ih nikome neću pokazati. To su najodvratnije opscenosti o kojima sam ikad čitao – rekao je jedan novinar.

SRBIJADANAS.COM

 

Nastavi da čitaš
Slične teme...
Ostavi komentar

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Više u Svet

Najčitanije na intervju.rs

Facebook

Tagovi

Na Vrh