- „Nećete mi zameriti, gospodo, što sam pre svega Rus i što su mi najbliži interesi Rusije, ali vas uveravam da sam odmah posle toga Srbin i da su mi najbliži interesi srpskog naroda… Zasluge Srbije biće stostruko nagrađene”, govorio je Sveti ruski car Nikolaj II.
Veliku naklonost našoj zemlji, Nikolaj Romanov je pokazao i kada je posle mučkog napada Bugarske na Srbiju, objavio rat zvničnoj Sofiji. U Petrogradu, 19. oktobra 1915. godine objavljen manifest ruskog cara Nikolaja II Romanova kojim se objavljuje rat Bugarskoj:
- „Objavljujemo svim našim vernim podanicima, da se bugarska izdaja slovenske stvari – mučki pripremana od početka rata, a što se smatralo za nemoguće – ostvarila. Bugarske su trupe napale našu vernu saveznicu Srbiju, okrvavljenu u borbi protiv jačeg neprijatelja, Rusija i Velike Sile, naši saveznici, pokušavali su da odvrate vladu Ferdinanda Koburškog od tog fatalnog koraka. Ostvarenje starih težnji bugarskog naroda: aneksija Makedonije bila je osigurana Bugarskoj drugim putem, koji nije bio u interesima sa interesima Slovenstva. Ali tajni sebični računi, koji su nadahnuti od Nemaca i bratoubilačka mržnja prema Srbiji, pobedili su. Bugarska, naš jednovernik, kojega je Rusija nedavno oslobodila iz ropstva turskog, hrišćanskom verom i Slovenstvom. Ruski narod gleda sa bolom ma izdaju Bugarske, koja nam je bila do poslednjih dana tako bliska, i sa krvavim srcem izvlači svoj mač protiv tebe, predajući sudbinu izdajnika slovenske stvari pravednoj kazni Božjoj!“
Poslednji ruski car Nikolaj Drugi Romanov rođen je 6. maja. 1868. godine (po starom kalendaru), na dan Svetog Jova Mnogostradalnog. Stupio je na presto posle smrti svog oca, cara Aleksandra Trećeg, 20. oktobra 1894. godine. Tokom godina njegove vladavine broj crkava uvećao se za više od 10.000, a otvoreno je preko 250 novih manastira. Car je posebno uvažavao Svetog Serafima Sarovskog za čiju se kanonizaciju uporno zalagao i prisustvovao 1903. godine.
Drugog marta 1917. godine, državna skupština i izdajnici iz najviše vojne komande primorali su cara Nikolaja Drugog da se odrekne prestola. Kada se odrekao vlasti, car se nadao da će oni koji su želeli da se on udalji, znati kako da rat dovedu do pobede i da neće uništiti Rusiju.
- “Ako sam ja smetnja za sreću Rusije i ako me sve društvene sile koje su sada na njenom čelu mole da napustim presto, ja sam spreman da to učinim, spreman sam ne samo da se odreknem carstva, nego i da svoj život dam za Otadžbinu,“ govorio je Car.
U julu 1918. ruska Bela armija, potpomognuta češkim snagama, nadirala je ka Jekatarinburgu. Uplašeni da bi belogardejci mogli osloboditi cara Nikolaja Drugog, boljševici donose odluku da cara i njegovu porodicu likvidiraju.
Tvrdolinijaš Jakov Jurovski nalazio se na čelu lokalnog komiteta, kome je bila poverena sudbina poslednjeg ruskog cara i njegove porodice. Nekoliko dana pred egzekuciju, Jurovski je promenio stražare, koji su od dolaska u Jekatarinburg obezbeđivali Romanove, novim ljudima spremnim da bespogovorno izvrše egzekuciju zatočenika.
Posle ponoći, stražari su carsku porodicu probudili, pod izgovorom ,,da nisu bezbedni, jer se na ulicama čuje puškaranje“. Car Nikolaj, carica Aleksandra, petoro njihove dece i posluga odvedeni su u podrum. Potom u podrumsku prostoriju ulaze Jurovski i njegovi ljudi, kojima je bilo naređeno da ciljaju pravo u srce.
Tela Romanovih su potom iskasapljena bajonetima, spaljena i pokopana u mestu poznatijem kao Porošenkov lug, u šumi Koptjaki. Carska porodica Romanov proglašena je svetiteljima i stradalnicima za pravoslavnu veru od strane Ruske pravoslavne crkve, 20. avgusta 2000. Ranije, poslednji ruski car i njegova porodica proglašeni su sveštenomučenicima, u 1981. godini od strane Ruske zagranične crkve.
Izvor: intervju.rs
