Povežite se sa nama

intervju.rs

Kako Beer Fest izgleda kad si trezan

Vesti

Kako Beer Fest izgleda kad si trezan

Foto/internet

Kako Beer Fest izgleda kad si trezan

Na veče otvaranja jubilarnog 15. Beer festa stigla sam taman da čujem pesme EKV-a i grupe Time u izvođenju Đorđa Davida. I već tad mi je bilo jasno da ostati trezna neće biti lak zadatak.

Piše/Ana Kalaba

Bar nije bilo gužve na ulazu. Ako ste dolazili na Beer Fest u ranijim večernjim satima, znate da tad nekako uopšte ne liči na Beer fest, više na neki vašar, kojim cirkulišu sredovečni parovi, roditelji s klincima, grupe turista… Utisku doprinosi miris onog sena koje su stavili kao podlogu da se ne bi dizala prašina (a pretpostavljam i da bi se izbegla ona džinovska kaljuga u slučaju kiše s kojom su organizatori i publika bili svojevremeno suočeni) koji se meša s mirisom pljeskavica (ove godine kao da ima više štandova s hranom nego inače, možda grešim). Kad Đorđe David ućuti, čuješ razglas i muziku iz luna parka. Pravi vašar.

U prvom krugu obišla sam neke upečatljivije štandove. Na jednom može da se igra beer pong. Na drugom mogu da se pune telefoni, ali samo ako si pušač i dobiješ od promoterki poseban dodatak za mobilni. Na trećem se već skuplja fenseraj kako bi „s visine“ posmatrao feštu. Na četvrtom samo bake i deke, fino obučeni, sede i uživaju u pivu. Ne sećam se ranije da sam viđala toliko starijih ljudi, ali možda je to zato što bih se čim bih došla uzela limenku i instalirala pred binu. Sinoć sam planirala da čujem samo Asian Dub Foundation, koji su startovali tek posle ponoći, a limenku sam odložila, pa sam mogla malo pažljivije da osmotrim situaciju.

I džaba ono seno, ni prvi krug nisam završila, a već sam počela da kijam od prašine. Videla sam nekoliko likova koji su došli s maskama, a mislim da će one do nedelje postati obavezan modni detalj, osim ako ne želite da svako jutro iskašljavate „ono crno“. Stala da kupim neku vodu – voda 100 dinara, sokovi 150. Pivo, realno, dođe jeftinije. Ipak, još nije bilo dotle došlo.

Da se Van Gogh sprema za nastup bilo je jasno kad su ljudi u rekama krenuli da se slivaju ka bini. Odjednom, sav prostor se popunio. Bilo je baš dosta nekih slatkih i finih klinaca, ali i mama i tata, pa čak i baka i deka koji su došli da đuskaju uz „Neko te ima“. Možda bih i ja da sam malo cirnula. Ovako sam samo pokušavala da ispratim nove aranžmane pesama Van Gogha i odlučim da li su mi ok ili užas. Đule i ekipa su se baš potrudili oko scenskog ugođaja, bina je zaista izgledala spektakularnije nego ikada, a i oni su imali specijalne svetleće kostime. Oni iz prvih redova mogli su da vide kako su zapravo izgledali, mi izdaleka videli smo samo šarene lampice. Moćno je izgledalo kad je Đule sve pozvao da čučnu, da bi u sledećem momentu svi skakali najjače što mogu.

Vatromet je na koji minut zasenio lampice Van Gogha i naterao publiku da se okrene na suprotnu stranu od bine. Nije bio naročito spektakularan, ali lepo je izgledalo šareno nebo nad Beer Festom. Mislim da je tu pala najfilmskija scena koju ću videti na ovogodišnjem festivalu, i žao mi je što je nisam fotkala, ali malo je bilo nezgodno – filmski poljubac jednog mladog para pod vatrometom, dok oko njih svi lude, piju, plešu, škljocaju, za njih kao da je sve bilo stalo, samo su bili zatvorili oči i spojili usne…

Ali zato sam ufotkala scenu za koju se Beer fest hejteri redovno hvataju – lika koji se usred one gužve izvrnuo na travi.

– Svi prilaze da vide šta mu je, da li je dobro, a njemu ništa ne fali. On ovako već treći dan. Ludi Australijanac – objasnio mi je njegov drugar.

U svakom slučaju, to je bio jedini slučaj „izvrtanja“ koji sam registrovala. I super mi je bilo to što ga ljudi nisu gledali popreko, nego su prilazili da mu pomognu.

I uopšte, mislila sam da ako izađem iz tog „začaranog kruga“ cirke, muzike i društva zbog kojeg inače idem na Beer fest, da će mi ta manifestacija delovati prilično strašno; da ću videti gomilu pijanih klinaca onako kako oni zaista izgledaju kad popuste kočnice; da će me blam pojesti kad shvatim kako mi zaista izgledamo kad popuste kočnice… Po onome što sam sinoć videla, nije.

Slika koja mi je ostala kao dominantna je slika mladih ljudi u potpuno različitim fazonima, koji se smeju, đuskaju, opušteno prilaze jedni drugima, izvinjavaju se kad gurnu ili zgaze nekog, koji piju ne da bi se odvalili nego da bi se lepo proveli. Ok, tek je prvo veče, biće verovatno i mnogo drugačijih slika, ali… Što se mene tiče, mislim da je trenutno glavni minus Beer festa ona grozna prašina i poneki momenti muzičkog programa, mada će oni koji ne gotive ovakve masovke sigurno naći još zamerki. Ali, to je već stvar ukusa.

Uzela sam limenku piva na prvom štandu i krenula ka novoj bini na kojoj se spremao da počne Asian Dub Foundation…

Izvor/noizz.rs

Nastavi da čitaš
Slične teme...
Ostavi komentar

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Više u Vesti

Najčitanije na intervju.rs

Facebook

Tagovi

Na Vrh