Povežite se sa nama

Evo kako su Srbi živeli pod Osmanlijama: više od 20.000 turskih spisa stiglo u Beograd

Društvo

Evo kako su Srbi živeli pod Osmanlijama: više od 20.000 turskih spisa stiglo u Beograd

Evo kako su Srbi živeli pod Osmanlijama: više od 20.000 turskih spisa stiglo u Beograd

Nešto više svetlosti na život Srba u Osmanlijskom carstvu sigurno će baciti uvid u preko 20 hiljada dokumenata koliko je Arhiv Srbije preuzeo u poslednje dve godine iz turskih arhiva, a deo njih iščitala i obradila orijentalista i arhivista Enisa Alomerović-Hubanić.

 

foto: Tanjug/Filip Krainčanić

 

Reč je o dokumentima iz 15, 16. i 17. veka koja svedoče o životu u Srbiji i na Balkanu pod Osmanskim carstvom, a koji su postali dostupni našim stručnjacima,nakon što su krajem 2015. godine direktor Arhiva Srbije dr Miroslav Perišić i generalni direktor Direkcije državnih arhiva Turske Ugor Una potpisali protokol o saradnji. Taj ugovor je, napominje Enisa Alomerović-Hubanić, omogućio našim istraživačima pristup turskim arhivima i mogućnost istraživanja u prestonici Srbije. Sa tom misijom je, u istambulskom arhivu boravila protekle dve godine dva puta.

„Prvi put smo preneli oko 15 hiljada, a u decembru prošle godine u Beograd smo doneli još 7 hiljada dokumenata u digitalnom obliku. Oni se sada nalazi u Arhivu Srbije i u toku je njihovo sređivanje i obrada kako bi postali dostupna istraživačima “ kaže Alomerović-Hubanić, jedan od retkih poznavalaca osmanskog jezika kod nas, na kome su napisana ta dokumenta.

 

foto: Profimedia

 

„Naučno bavljenje istorijom Osmanskog carstva koje je u viševekovnom dodiru sa istorijom Srbije, Balkana i balkanskih naroda je prosto nemoguće bez pisanih tragova. Naša namera je da što veći broj dokumenata koji se tiču Srbije preuzmemo u Beograd “ kaže ona.

 

foto: Tanjug/Filip Krainčanić

 

Enisa Alomerović-Hubanić objašnjava da je arhivska građa u Osmanskom arhivu razdvojena na pojedinačna dokumenta i na deftere koji predstavljaju bogat i raznovrstan izvor za našu istoriografiju. Vilajetski popisi, spiskovi poreza i zakupa, platni spiskovi, blagajničke knjige, timarski spiskovi…objašnjava ona, pomažu da se dobije slika o životu građana, trgovaca, zanatlija i seljaka.., ekonomiji, trgovini,saobraćaju… Kao zanimljiv navodi dokument iz 1526. godine o postojanju mosta na Savi i njegovoj popravci, zatim o plovidbi Dunavom različitih tipova brodova od kojih je svaki imao namenu.

„U dokumentima postoje uverljivi dokazi da je turska mornarica prolazila Dunavom i da se delila na ratnu i trgovačku flotu. Istraživanje o namirnicama, vojnoj opremi, drvima za ogrev koje je prevozila mornarica svedoče da je Beograd bio trgovinski centar. Brodovi su se razlikovali po broju jedara na pramcu. Imali su jedno ili dva jedra i u zavisnosti od toga su se nazivali laka ili teška galija. Imamo dokumenta o naplati poreza u beogradskom pristaništu ili račune o obnovi beogradskog nasipa.“

 

foto: Fonet

 

Alomerović-Hubanić posebno skreće pažnju na značaj deftera – popisnih knjiga za gradove kao što su: Beograd, Smederevo, Užice, Pirot, Niš, Kruševac, Čačak, Vranje, Leskovac i mnoga druga mesta i naselja koja su davno nestala ili su nekada postojala pod drugim nazivom.

„Defteri su statistički materjali. Odaju strukturu, broj, sadržaj stanovništva. Karakteristično za turske deftere je da se stanovništvo popisivalo sa stanovištva davanja dažbina. Popisna jedinica je bilo domaćinstvo, a ne pojedinac pojašnjava Alomerović-Hubanić.

 

foto: Profimedia

 

Popisivanja su, objašnjava, sprovođena prilikom svake promene sultana, zatim prilikom osvajanja novih teritorija; neka su stanovištva da se popis vršio svakih 30-40 godina, ali postoje defteri čije su godine nastanka ovu tezu opovrgnula, jer je razmak između njih iznosio 4-5 godina. Ona napominje da defteri posredno mogu poslužiti da se dobiju približno tačni podaci o strukturi, broju i sastavu stanovništva, o toponimima, ekonomskom položaju stanovništva, a važan su izvor i za antroponimiju i mnoštvo drugih tema. S druge strane, sultanska pisma, fermani, berati i druga dokumenta sa najvišeg nivoa vlasti daju određene podatke o spoljnoj i uopšte političkoj istoriji Osmanlijskom casrtvu.

 

foto: Tanjug/Filip Krainčanić

 

Alomerović-Hubanić tako skreće pažnju na dokument iz 1560. godine koji je potpisao Sulejman Veličanstveni.

„Bio je to ferman, odnosno naredba Sulejmana Veličanstvenog da svako ko mimo zakona ubira porez u Smederevskom sanžaku bude kažnjen. Naredba se odnosila i na Sandžak bega i govori o izuzetno uređenom sistemu u kojem se poštovao zakon i hijerarhija“ primećuje.

Za nju nema dileme da su očekivanja javnosti u Srbiji od toga šta će novo o ovom istorijskom periodu našim istoričarima i istraživačima reći osmanski izvori, ogromna. To je razumnjivo, kaže, s obzirom na to da pristup turskim arhivima do sada nije bio lak, da malo istraživača zna osmanski, i da se očekuje bi se sada moglo doći do nekih novih podataka bitnih za našu istoriografiju.

 

foto: AP/Ilustracija

 

„Svi se pitaju da li ćemo otkriti novu istoriju našeg srednjeg veka. Ovo što smo do sada videli navodi me na zaključak da naš narod ima brojne predrasude o periodu koji je Srbija provela pod Osmanskim carstvom. Slika je jednostavno svetlija nego što smo pretpostavljali“ zaključuje Alomerović-Hubanić.

TANJUG.RS

 

 

1 Komentar

1 Komentar

  1. stefan

    9. februara 2018. u 01:15

    „…govori o izuzetno uređenom sistemu u kojem se poštovao zakon i hijerarhija“ Turci, vratite se? 🙂

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Više u Društvo

Najčitanije na intervju.rs

Facebook

Tagovi

Na Vrh